ОД ЊУПОРТА ДО БЕОГРАДА (1971-1975)

Од 29. октобра до 4. новембра 1971. године, Стејт департмент и Newport Jazz Festival опет удружују снаге за спектакуларну „Америчку џез недељу у Источној Европи“, током које су се исте групе прошетале по главним градовима Чехословачке, Пољске, Југославије, Мађарске и Румуније. Списку музичара које је одабрала влада САД, Џорџ Вин је додао састав Мајлса Дејвиса (Miles Davis), који је Стејт департмент је званично одбио да спонзорише, због контроверзних ставова славног трубача. Због лоших редовних веза, за неке уметнике су обезбеђивани и специјални авиони!

31. октобра 1971. године, Duke Ellington and His Orchestra отворили су први Newport Jazz Festival у Београду. Уводни текст у штампаном програму потписао је београдски публициста Жика Богдановић: „Испуњени узбуђењем и новом плимом наде, први пут у овом граду примамо... неке од највећих живих личности џеза... Имамо већ Битеф, Бемус и Фест: сада добијамо и Њупорт у Београду, са врућом надом да ће и он постати неотуђива традиција културе овог поднебља. Видимо вечерас овде средовечне и младе заједно, повезане истом емоцијом; преко јаза генерација, овог часа, пребачен је мост.“

Данас невероватно звучи да су се у истом тренутку на сцени нашли Дизи Гилеспи (Dizzy Gillespie), Сони Стит (Sonny Stitt), Кај Виндинг (Kai Winding), Телонијус Монк (Thelonious Monk), Ал Мекибон (Al McKibbon) i Арт Блејки (Art Blakey), у саставу савршено названом The Giants of Jazz. Или да су чланови квартета Орнета Колмена (Ornette Coleman) били Дјуи Редман (Dewey Redman), Чарли Хејден (Charlie Haden) i Ед Блеквел (Ed Blackwell). Или да је и Београд имао прилику да поздрави Кита Џерета (Keith Jarrett), у то време непознатог младића дуге коврџаве косе, који је – тврде сведоци – закаснио пола сата на концерт септета Мајлса Дејвиса.

Због великог интересовања, већина учесника је наступала по два пута, у касном поподневном (18h, матине за младе) и вечерњем термину (21h). Највећу пажњу изазвао је Мајлс Дејвис, који је у Југославији наступао први пут: „Неки су стајали поред зидова, други чак седели у пролазима између седишта, много више их је остало пред улазом, на тргу...“ (Борба) Кашњење поподневног концерта изазвало је, иначе, гласно негодовање и салву звиждука у сали, а присутни су о његовом наступу имали различита мишљења. “То је била изванредно динамична музика... недоступних простора и крајева... Космичка музика, како неки веле“ (Радомир Личина, Борба). „Музика коју је приказао изазвала најопречније реакције којих је исходишна точка – шок“ (Жељко Јанда, Вјесник).

Најпријатније изненађење на фестивалу приредио је Kid Thomas’ Preservation Hall Band, састав дедица из Њу Орлеанса. Кид Томас је „на глави носио белу капицу какве су носиле црначке дадиље а око струка опасану широку сукњу“ и свирао из публике, писао је Јован Дуловић у Политици Експрес. Дан касније, на пријему који је у Дому омладине организовала Културна секција Америчке амбасаде у Београду, друштво се око два сата после поноћи опет прихватило инструмената. “Hello, Dolly” је био позив на ново весеље и плес, све до раног јутра.

Трећег дана фестивала у Београду се појавио Џорџ Вин, да заједно са Александром Живковићем најави The Giants of Jazz. Иако је Телевизија Београд снимала, и у оквиру серијала “Повратак џезу” емитовала целокупан фестивал, једино је део мали наступа овог састава (21 минут) преживео до данашњих дана. За разлику од тог концерта, остао је сачуван целокупан њихов наступ годину дана касније, који је Трезор РТС недавно емитовао у емисији под називом “Изгубљени фестивал”.

Догађају је присуствовало око 12 хиљада људи, који су дуго потом препричавали шта су доживели. „Показало се и доказало да и омладина своја интересовања не усмерава само у лажном севдаху ’тесно ми га скроји нане’ када се пружи права прилика...“, приметио је критичар Политике Експрес Б. Илић. Милан Шевић, уредник Забавног програма Дома омладине, подсећао је да „до тријумфа није дошло случајно: већ две године Дом омладине, који се у Београду јавља као једини, одушевљен као и његова млада публика, организатор џез концерата, негује ту исту публику“. Александар Живковић је упозоравао да је без јаче помоћи културних институција опстанак фестивала неизвесан.

Следећег пролећа, на састанку у Културно-просветној заједници Београда, Дом омладине је изашао са иницијативом да NJF постане стална градска манифестација, са стабилним финансирањем из фондова културе и у рангу са ФЕСТ-ом, БИТЕФ-ом и БЕМУС-ом. Преовлађивало је уверење да ће Заједница културе подржати догађај, али никаква одлука није донесена. Пут до другог Newporta није затворен, уз препоруку организаторима да на следећем издању представе и неке домаће садржаје.

Александар Живковић је имао решење. На другом Newportu саставиће први Jugoslovenski All Stars Band, „Orkestar snova“, са 19 најбољих домаћих џезера. Под вођством Душка Гојковића и Боре Роковића, оркестар је припремио искључиво музику домаћих аутора. У каталогу фестивала, Живковић је именован за селектора програма, добивши извесну могућност утицаја на Винову понуду.

Најављујући догађај, београдски НИН и загребачки Вјесник су се сложили да (делимична) београдска реприза NJF представља уз Берлински џез фестивал најзначајнију џез манифестацију у Европи у том тренутку. И били су у праву. Са YU All Stars и Chicago Blues Festivalom, други Newport у Београду је добио оно што га је издвојило од осталих реприза Newporta у региону. Осим концерата, организоване су и „Џез кинотека“, радионица са америчким гостима на Београдском универзитету, као и округли сто уз учешће Леонарда Федера (Leonard Feather) i Вилиса Кановера (Willis Conover).

Пред Београђане су поново изашли The Giants of Jazz („у истом саставу у готово истим оделима као прошле године“, Борба), а другу поставу истинских гиганата – трубачи Кларк Тери и Арт Фармер (Clark Terry, Art Farmer), саксофонисти Џејмс Муди и Илиноја Џекит (James Moody, Illinios Jacket), гитариста Кени Барел (Kenny Burrell) i бубњар Рој Хејнс (Roy Haynes) - предводио је оргуљаш Џими Смит (Jimmy Smith). Наступ Dave Brubeck Trio & Gerry Mulligan & Paul Desmond оцењен је као један од најузбудљивијих догађаја фестивала. „Дејвов концерт“, сећао се годинама касније Леонард Федер, „привукао је типично прихватајућу, бројну публику... Амерички амбасадор Малколм Тун и његова супруга су присуствовали догађају, камере државне телевизије су снимале.“

Треће издање већ носи име Newport-Beograd Jazz Festival, што је припрема за пуно препуштање манифестације домаћинима. Помоћ културних институција није се повећала, а међу новим спонзорима нашло се Хотелско предузеће Метропол: “Сара Вон, Мајлс Дејвис, Оскар Питерсон, Б.Б. Кинг, Ролан Кирк и други учесници Њупорт-Београд џез фестивала бораве у хотелу ‘Југославија’ о коме имају најлепше мишљење”, писало је на страницама каталога фестивала.

Сви учесници су, као прве године, наступали и у матине програму који је, како је писала Борба, био намењен “радничкој, средњошколској и студентској омладини”. Цена улазница за ове догађаје била је 10 и 20 динара, што је било неколико пута мање него за вечерњи термин (80 и 100 динара). Распродате су недељама пред фестивал.

Фестивал је отворен наступом госпел састава Stars of Faith (of Black Nativity) и трија пијанисте Оскара Питерсона (Oscar Peterson), у продукцији Нормана Гренца (Norman Granz): “Он са клавиром поступа као са – женом. Кад седне за клавир, већ од првих тонова га мази, као да му цело време нешто шапуће” (Жика Милутиновић, Илустрована Политика). За наступ Саре Вон и Б.Б. Кинга тражила се карта више – код тапкароша је продавана и по десетоструко већој цени! Била је то прилика да се организатор искупи за бруку са озвучењем приликом првог гостовања Вонове, али проблеми су их снашли са друге стране – Б.Б. Кингов авион је каснио, о чему је Сара обавештена, и опет је имала решење: “Ја ћу певати док год моји пријатељи не стигну, јер би заиста било штета ову дивну публику пустити да чека”, умиривала их је славна певачица.

И на овом издању у програм је уврштен један домаћи састав, Корни Група - у то време најпопуларнији рок бенд у СФРЈ. За специјалну прилику, Корнелије Ковач је написао три нове композиције, у трајању од 40 минута. “Биће то прогресивна и поп-џез музика. У ствари, то су три теме, три приче, а не описивање једног осећаја”, изјавио је пред наступ.

За крај фестивала, организатор је Београђанима приуштио нови сусрет са Мајлсом Дависом и премијерно представљање Рахсана Роланa Керка (Rahsaan Roland Kirk). Мајлс је сада шокирао оне који су очекивали Bitches Brew funk са Newport премијере. “Њега је више интересовао цјелокупни ‘саунд’ групе у који је инкорпорирао и елементе рока и афричке и индијске музике… Ако нас је тај концерт могао да одушеви прије две године… очито је да се данас већ заморио” (Огњен Твртковић, Ослобођење). У другом делу вечери, Рахсан Ролан Керк је тријумфовао: “Иза привида ексцентрика публика је могла да осети вулкански музички темперамент који се бори за израз, које се дионизијски распиње дотичући и границе човекових физичких способности” (Милан Влајчић, Политика).

У Дому омладине су одржавани џем сешни до свитања - дежурни оркестар био је Art Farmer-Kenny Drew Quartet. Са нешто комерцијалнијим програмом, трећи Newport је забележио одличну продају карата, а неки критичари су и претеривали у похвалама: “Може се рећи да је вероватно један од најбољих фестивала џеза који су до сада одржани у свету” (Жика Милутиновић, Илустрована Политика).

Прекретницу је представљало следеће издање, одржано од 12. до 15. новембра 1974. године. “Дом омладине представља Београдски џез фестивал”, стајало је на омоту каталога са сликом Душка Гојковића, и било је јасно да је извршена суштинска промена. У уводном тексту Живковић пише: “Концепт салона Newport Jazz Festivala је коначно напуштен… Београд (је) добио свој, међународни џез фестивал, приредбу велике визије и будућности.” Главни програм је први пут одржан у новој спортској хали Пионир, с обзиром да се термин фестивала поклопио са термином конгреса Савеза синдиката Србије. По тврдњи Светолика Јаковљевића, сваке програмске вечери је присуствовало око 4000 људи!

У периоду припреме овог фестивала дошло је до велике прекретнице у ставу градских институција. Заједница културе Београда коначно је одлучила да намени озбиљна средства за фестивал – 200 хиљада динара, што је било више него за сва три претходна фестивала заједно, када је дотација износила по 50 хиљада. Стављање фестивала „под градску капу“ значило је и формирање Програмског савета од 26 чланова, коме је председавао композитор Војислав Костић.

Речи Александра Живковића најбоље описују однос фестивала и публике: „(Манифестацију је) управо стварала, храбрила и неговала дивна, нова, млада публика. А сам џез фестивал у Београду, заузврат, подизао је, васпитавао и омасовљавао један захвалан, мобилан и радознао аудиторијум, који је у џезу открио нешто ново, свеже, узбудљиво, блиско савременом човеку.“

Америчку репрезентацију чинили су Сони Ролинс (Sonny Rollins), Мекој Тајнер (McCoy Tyner) и Стен Гец (Stan Getz), као и импресивна продукција Џорџа Вина, најављена као гостовање Newport Jazz Festivala – „Музички живот Чарлија Паркера“. Овај програм је имао пет целина: Канзас Сити корени – Џеј Мекшен (Jay McShann), Почеци каријере – Били Екстајн (Billy Eckstine), Експлозија бибапа – Дизи Гилеспи (Dizzy Gillespie), Кулминација (Паркер са гудачима) и Следбеници – Сони Стит и Чарлс Мекферсон (Sonny Stitt i Charles McPherson), а у all-star бенду су се, поред поменутих уметника нашли и Еди Локџоу Дејвис (Eddie Lockjaw Davis), Бад Џонсон (Budd Johnson), Кертис Фулер (Curtis Fuller) и Сесил Пејн (Cecиl Payne).

Одважан потез да већину учесника чине уметници из Европе анализирао је у НИН-у Драгутин Гостушки: „Београдски џез фестивал укључује (се) у полемику која има своју изразиту важност. Американци, наиме, прокламују врло једноставно мишљење по коме Европљани само имитирају њихов начин свирања, без наде да постигну одговарајући квалитет. Озбиљни европски теоретичари не оспоравају квалитет, али тврде да се Американци обилно служе инвенцијом Европљана којој затим мењају етикету и пласирају под својим именом.“ Оцењујући сет Ролинсовог састава као најбољи на фестивалу, Гостушки завршава критику „са срдачном подршком Дому омладине да Београд утемељи као фокус једне превасходно међународне, рекли бисмо чак ’музичко-миротворне’ манифестације, која употребљава једну од најречитијих варијаната уметничког есперанта.“

Београдски џез фестивал 1975 одржан је од 11. до 14. новембра у Великој дворани Дома синдиката (главни програм) и Дансинг дворани Дома омладине (џем сешн). Програмски савет фестивала је смањен за петину и донекле промењен, председавао му је Др Драгутин Гостушки, а селектор је био Александар Живковић.

Фестивал је отворио наш најуспешнији џез музичар Душко Гојковић, у формацији одличног интернационалног квинтета. На манифестацији је премијерно наступао Џез оркестар РТБ, уз два реномирана госта – Бору Роковића и Џонија Грифина (Johnny Griffin). Наступом Игора Бриља (СССР) до краја спроведена идеја која се наслућивала на ранијим фестивалима – да америчка џез понуда буде балансирана музичарима из Источног блока, чиме се у јавности стварао утисак да се највиталнији џез изван САД свира баш на истоку Европе.

Најјачи утисак оставили су Чарлс Мингас и Гери Барц (Gary Bartz). „Мингасова група деловала је изванредно хомогено, са сјајним колективним импровизацијама, контапункталним преплитањима и виртуозним соло деоницама... Барцова музика је опојна, комуникативна, но без компромиса са комерцијалним захтевима поп сцене“, записао је Милан Влајчић у Политици. У музици пијанисте Ерла Хајнса (Earl Hines) и певачице Кармен Мекреј (Carmen McRae) нашло се места и за обраде нумера из поп репертоара – џез се мењао у складу са новим музичким трендовима, а Београд је том мењању сведочио.

У завршној оцени фестивала, Влајчић је записао „да је приказан џез високог извођачког домета, са низом антологијских извођења која обогаћују ову музичку јесен Београда“, одајући „пуно признање“ Дому омладине као једином организатору који „улаже напоре“ да Београду представи највеће домете џеза.

------------------------------------------------

Beogradski Jazz Festival: 1971 - 1975

1971 (pod imenom Newport Jazz Festival)      

Duke Ellington and his Orchestra, Kid Thomas’ Preservation Hall Band, The Giants of Jazz (Dizzy Gillespie, Sonny Stitt, Kai Winding, Thelonious Monk, Al McKibbon & Art Blakey), Gary Burton, Ornette Coleman Quartet, Miles Davis Quintet

1972 (pod imenom Newport-Beograd Jazz Festival)

Jugoslovenski All Stars Band, Chicago Blues festival, The Giants of Jazz, Elvin Jones Quartet, Jimmy Smith and Friends, Cannonball Adderley Quintet, Dave Brubeck Trio w. Gerry Mulligan & Paul Desmond, Charles Mingus Quintet

1973 (pod imenom Newport-Beograd Jazz Festival)                     

The Stars of Faith, Oscar Peterson Trio, Sarah Vaughan, B.B. King, Korni grupa, Nowi Singers (Poljska), Young Giants of Jazz (Jimmy Owens, Joe Henderson, Gary Burton, Cedar Walton, Larry Ridley, Roy Haynes), Miles Davis, Rahsaan Roland Kirk, Art Farmer-Kenny Drew Quartet

1974                       

Sonny Rollins Quartet, McCoy Tyner Quintet, Aladar Pege Quartet (Madjarska), Stan Getz Quartet, SHQ - Karel Velebny Trio (Čehoslovačka), Henryk Slaboszowski Quartet (Poljska), Gato Barbieri Septet (Argentina), Passport – Klaus Doldinger (SR Nemačka), B.P. Convention Boška Petrovića, Musical Life of Charlie Parker: Dizzy Giliespie, Jay McShann, Sonny Stitt, Billy Eckstine & All Stars Big Band.

1975       

The Music of Louis Armstrong: New York Jazz Repertory Company, Gary Bartz Group, Ansambl Igora Brila (SSSR), Duško Gojković Quintet, Heikki Sarmanto Quintet (Finska), Earl Hines Trio & Benny Carter, Carmen McRae & Trio, Charles Mingus Quintet, Jazz Orkestar RTB feat. Johnny Griffin, Roy Haynes Hip Ensemble

Војислав Пантић