Лекција Естонаца српским „звездама”

Српски фудбалери доживели су један од најтежих пораза на домаћем терену какву не памте ни они најстарији љубитељи најпопуларније споредне ствари на свету: Србија – Естонија 1:3 (0:0). Момци са обала Балтичког мора, који су на Фифиној ранг листи 85, односно 70. места испод наших „звезда” очитали су лекцију како треба да се бори и изгара у дресу националног тима. Надиграли су у свим елементима изабранике дебитанта у селекторској фотељи Владимира Петровића и шокантним преокретом, какав није очекивао ни највећи песимиста на стадиону у Хумској, остварили можда и највећу и најзначајнију победу у својој историји.

Од почетка сусрета дали су до знања нашим играчима да су дошли с намером да се надигравају и уживају у игри. Храбро су напали папирнатог фаворита на његовом буњишту и зато су награђени са три бода.

Владимир Петровић није успео да пронађе лек за изузетно организовану и чврсту игру ривала. Нажалост, још мање је то пошло за ногама играчима на терену. Жеља да се што пре поведе, као да је условила безброј грешака и погрешних пасова и оних из задње линије и оних из везног реда. Најавио је нови селектор игру по боковима, међутим, ње није било. Уместо тога поново се „бунарило” на високог Жигића, који је усамљен био немоћан да било шта учини у сендвичу веома расположених за борбу Рана и капитена Пироје.

С петорицом у средини терена гости су затворили све путеве ка својој мрежи стрпљиво чекали и дочекали киксеве у игри српских фудбалера. Да нису дошли само да скупо продају своју кожу Естонци су потврдили куражним нападима и бројним покушајима да ударцима с дистанце матирају повратника на наш гол Владимира Стојковића. На крају то су и успели, па из Београда одлазе с пуним пленом на који вероватно нису ни рачунали.

Први део игре био је, бар што се тиче репрезентативаца Србије за заборав. Ништа им није полазило за ногом, што је само повећавало нервозу. Красић и Јовановић су се увлачили у средину, без подршке Ивановића и Ломића, па се игра коју је замислио и јавно изрекао селектор распала. И у таквом расулу ипак су имали пар шанси. Најозбиљнију у 11. минуту када је голман Парејко изванредним интервенцијама зауставио шут Ломића из слободног ударца и пар секунди касније Јовановића главом у исто место. Борбенији и храбрији гости су неупоредиво више трчали, а до вођства могли су и у 14, 17, 21 и 44. минуту.

У полувремену Петровић је извршио двоструку измену. Уместо Јовановића и Качара ушли су Тошић и Нинковић, па су наши момци заиграли ангажованије и агресивније и почели да стежу обруч око противничког гола. Награда за такво опредељење био је толико жељени погодак, који је постигао Жигић у 60. минуту. Красић је центрирао са угла, гости избили лопту, коју је захватио Кузмановић, а њу је на путу ка мрежи закачио Жигић и скренуо јој правац, па је преварила немоћног голмана Парејка.

Само три минута касније, као гром из ведра неба стигао је изједначујући погодак. Кинк је видео да је голман Стојковић далеко од гол линије и изванредним ударцем постигао прави гол за шокантних 1:1. У 66. минуту сјајну прилику пропустили су Жигић и Нинковић, а у 73. уследио је нови шок за наше играче и навијаче. Дуго су Естонци комбиновали око нашег казненог простора, да би на крају Васиљев разантним ударцем са дистанце по други пут матирао Стојковића 1:2.

Без праве игре и идеје покушавали су наши фудбалери да бар изједначе резултат, а казна за веома лошу партију уследила је у првом минуту надокнаде времена. Стојковић је далеко изашао не би ли избио лопту, али ју је испред њега главом ударио Луковић, који није знао где се овај налази, у намери да му је врати, па се она закопрцала у небрањеној мрежи.

На крају дебакл! Финални турнир континенталног шампионата сада је удаљен колико и сунце, а из ове перспективе чини се и недостижан. Јер, није проблем само резултатски крах против „аутсајдера”, већ понајвише учинак наших „звезда” на зеленом тепиху.

Ђорђе Смиљанић

------------------------------------------------------------

СРБИЈА – ЕСТОНИЈА          1:3 (0:0)

Стадион: Партизана. Гледалаца: око 15.000. Судија: Лајушкин (Русија). Стрелци: 1:0 Жигић (60), 1:1 Кинк (63), 1:2 Васиљев (73), 1:3 Луковић (90+1 аутогол). Жути картони: Красић, Видић, Лазовић (Србија), Пироја, Димитријев, Васиљев (Естонија). Надокнада времена: први део: 1 минут, други: 4.

СРБИЈА: Стојковић 5, Ивановић 5, Видић 6, Луковић 5, Ломић 5, Станковић 5, Кузмановић 5 (од 79. Лазовић -), Качар 5 (од 46. Нинковић 6), Красић 6, Јовановић 5 (од 46. Тошић 6), Жигић 5. Селектор: Петровић.

ЕСТОНИЈА: Парејко 8, Јагер 7, Ран 7, Пироја 7, Клаван 7, Пури 7 (од 69. Пурје -), Димитријев 7, Васиљев 8, Круглов 7, Кинк 7,5 (од 64. Саг 7), Зењов 7 (од 87. Вунк -). Селектор: Ритли.

ИГРАЧ УТАКМИЦЕ: Константин Васиљев (Естонија).

--------------------------------------------------------------

Свеопште сивило

Атмосфера на стадиону Партизана није била ни налик оној коју су прижељкивали наши репрезентативци. Као да се и публика разочарана слабом партијом утопила у свеопште сивило. Клупска подељеност, прозивка једне стране на рачун Томислава Караџића, звиждање Стојковићу и клицање Радомиру Антићу нису била подршка играчима на терену. Селектор Петровић је дочекан аплаузима и то најпре од навијача са јужне и источне трибине, а на крају су и он и његови пулени испраћени звиждуцима и негодовањем разочараних гледалаца. И обрнуто, гости су дочекани звиждуцима, а испраћени заслуженим аплаузом.

-----------------------------------------------------------------

Петровић: Нећу да бежим

Дебитант Владимир Петровић је после сусрета са Естонцима заштитио своје изабранике и прихватио кривицу на себе:

– Почели смо доста нервозно. Желели смо да што пре постигнемо гол и грешили. Тражили смо игру, али је нисмо нашли, нарочито на средини терена. Нисмо успели да успоставимо игру по боковима. Није нам била намера да играмо дугим лоптама на Жигића, већ је то била последица нервозе. Одговорност је моја. Боље да кривицу преузмем на себе, него да је сваљујем на друге.

Упитан да ли ће поднети оставку, нови селектор је одговорио:

– Зашто бих се повлачио и бежао? Доживели смо један неуспех. Идемо даље. Тренутак јесте веома тежак за мене, али у спорту мора и да се губи. Сада морамо да направимо тим, који ће играти у Италији, и то без „пожутелог” Видића. И да смо победили не би био крај квалификација.

О голману Стојковићу је казао:

– Он је наш најбољи голман. Е сад, не могу да променим то што смо ми овакви какви смо. Шта да радим?

Селектор гостију Тармо Ритли је био пресрећан:

– Ово је једна од највећих и најважнијих победа Естоније. Велики успех је победити једну велику репрезентацију као што је Србија и то на њеном терену. Добро смо поставили игру, знали шта хоћемо, били организовани и стрпљиви и обрадовали наше навијаче и овде на стадиону, а верујем и оне код куће.

Ритли је додао да је естонским представницима медија рекао да ће његови пулени постићи три гола и додао:

– Веома сам задовољан. Очекивао сам овако нешто, јер наши репрезентативци играју углавном у иностраним клубовима у којима имају јаке и квалитетне утакмице. Показали су и у дуелу са Италијом и са Србијом да могу да се равноправно носе са великим ривалима. Нисам обраћао пажњу на то да ли Србија игра лоше или не, пошто сам водио рачуна о својој селекцији.

Ђ. Смиљанић