Пакао у делти Нигера

Сиромаштво, глад или прекратак животни век на афричком континенту представљају стереотипе којима се често барата, али нови-стари застрашујући процес разарања човекове околине у Нигерији, најмногољуднијој земљи афричкој, оправдано је привукао пажњу спонзора алтернативне Нобелове награде који су је прошле недеље доделили Нигеријцу Ниму Басеју (52).

Овај говорљиви председник организације „Интернационале пријатеља Земље” (Friends of the Earth International – FOIE) деценијама ради на разоткривању ужаса који прате експлоатацију нафте у делти Нигера, где се из 5.000 извора нафте, са 7.000 километара дугих нафтовода и преко 300 плутајућих терминала извози два милиона барела нафте дневно. Њено вађење доноси приход од 20 милијарди долара годишње, а профит иде искључиво међународним компанијама и централној влади, остављајући око 30 милиона људи без много могућности за нормалан живот. Највећи купац су САД, где се извози 40 одсто нигеријске сирове нафте.

– Ја сам вршњак експлоатације нафте у мојој земљи – изјавио је Нимо Басеј за „Политику”. – Али морам да кажем да обичним људима то није донело никакву добробит, већ само девастацију, и то свега што их окружује. Безобзирна трка за профитом чини да милиони људи у делти Нигера годишње удишу коктел токсичних материја из 25 милиона барела природног гаса који се 50 година једноставно спаљује у процесу вађења нафте. Тиме се губи и око 2,5 милијарди долара годишње који би „кроћењем” и коришћењем тог гаса могли да донесу мојој веома сиромашној земљи. Бесомучна трка само за нафтом то искључује.

Чини се стога да је алтернативна Нобелова награда, коју додељују шведско Министарства спољних послова заједно са шведско-немачком фондацијом филантропа Јакоба фон Икскула, отишла у праве руке.

Мотив за доделу награде је признање онима чији рад регуларни Нобелов комитет игнорише и она износи око 270.000 долара. Басеј је дели са бискупом Ервином Краутлером (71) који је посветио живот заштити староседелачких племена и прашума у Бразилу, Шрикришном Упадајом (65), лучоношом борбе против сиромаштва у Непалу, и израелском организацијом „Лекари за људска права” која у мобилним клиникама пружа здравствену заштиту и Израелцима и Палестинцима.

– У делти Нигера вам се може некад чинити да гори вода, било делови реке, било море – објашњава Басеј. – Али то су заправо упаљене изливене нафтне мрље из извора, о којима се такође не води рачуна. Таквих инцидената је најмање два дневно. Само је важно да се сирова нафта што брже и у што већој количини пребаци до извозних терминала. У делти Нигера нема риболова, рибари одлазе у воде суседних земаља или више уопште не лове рибу. Изгубили су основно занимање, а борба за храну је свакодневна јер ни земљиште у делти није више оно што је некад било. Ми живимо екоцид.

Сурова статистика каже да се неконтролисано годишње излије између девет и 13 милиона барела нафте у делту Нигера, без пратећих мера чишћења. Преоријентација на искључиви извоз сирове нафте, који сада чини 98 одсто прихода, довео је до општег занемаривања других производних или извозних грана у Нигерији која има 150 милиона становника. А где иде новац, показује статистика која за 2002. бележи годишњи приход по глави становника на нивоу четвртине прихода из седамдесетих.

Поред уништене животне средине и нула центи од профита вађењем нафте, обични људи живе и у сталном загађењу буком, коју прави сплет нафтоводних цеви.

– И тако деценијама, не можете да спавате, не можете нормално да говорите, сви вичу, или не чују добро – каже Басеј.

Уз нафтоводе дешавају се најстрашније несреће када неуко становништво примети цурење или покуша да пробуши цеви не би ли се домогло горива које би служило за кување. Стотине жена и деце годишње губе живот у пратећим пожарима и експлозијама.

– Најгора је некажњивост мултинационалних компанија. А оне раде у сарадњи са владом. ФОЕИ је покренула неколико судских спорова последњих деценија против гиганата као што су „Тексако” или „Ексон” – каже Басеј.

Спорови су покретани пред америчким судовима, јер су тамо била седишта компанија и оне су проглашаване невиним. Тренутно у Хагу траје процес против компаније „Шел”, за који Нимо Басеј верује да може променити ток ствари или макар учинити више у настојању да шира јавност сазна како изгледа живот у делти Нигера и на чему се заснива, с једне стране профит, а с друге сва благодет коришћења прерађене нафте у којој човечанство без много размишљања ужива.

Весна Перић-Зимоњић