Европска комисија: Скроман раст БДП Србије

БРИСЕЛ – Европска комисија у Бриселу оценила је да је снажнији извоз утицао на то да Србија у првој половини године забележи раст бруто домаће производа (БДП) за „скромних 1,2 одсто”.

Дошло је до лаганог економског опоравка Србије, али и даље је незапосленост велика, дефицит платног биланса је увећан иако је, захваљујући порасту извоза, спољнотрговински дефицит смањен, истиче се у новијој економској анализи ЕК, у коју је имала увида агенција Бета.

„Главни допринос расту БДП је дошао од снажне извозне активности, захваљујући постепеном економском оживљавању у земљама које су главни партнери Србије, као и смањењу вредности динара”, наводи се се у анализи.

Наводи се и да је у другом тромесечју 2010. раст БДП Србије износио два одсто и каже да је остварив план од српске владе да се БДП у овој години увећа за 1,5 одсто, под условом да се настави и раст индустријске производње.

Европска комисија каже да је спољнотрговински дефицит Србије до септембра сведен на 3,4 милијарде евра, што је за седам одсто мање него у истом раздобљу прошле године, уз раст извоза од 20,3 одсто.

Прилив девиза и директних страних инвестиција, додаје се, до августа је био слабији него у истом периоду 2009.

Укупни спољни дуг Србије у јулу је нешто смањен, али је укупно ове године увећан за 1,5 милијарди евра и достигао 23,3 милијарди евра, односно близу 80 одсто БДП.

Јавни дуг је до септембра порастао за преко милијарду евра и достигао 11 милијарди евра, што је 36,3 одсто БДП.

Мањак у буџету Србије се од јануара до августа повећао и требало би да достигне 4,8 одсто БДП до краја године.

Влада Србије, навели су аналитичари у Бриселу, прихватила је допуне закона о буџетском систему, да би ојачала фискалну дисциплину на средњи рок.

То би уз јачање управљања тим сектором, као и нови закон о пензијском систему, „могло ојачати дугорочну стабилност државних финансија”, оценила је Европска комисија.

Инфлација је, према тој анализи, у првој половини године јењавала, достигавши стопу од 4,7 одсто, али је у јулу поново кренула навише због раста цена хране, мање вредности динара и очекивања раста потрошње.

Европска комисија сматра да ће „до краја године инфлација бити у горњој равни предвиђања Народне банке Србије да би требало да се креће између четири и осам одсто”.

У Србији је, наводи се затим, економску активност повукао сектор услуга, док је индустријска производња наставила да расте и у другом тромесечју, уз скок од шест одсто за годишње раздобље.

И у септембру је, додаје се, индустријска производња имала годишњи раст од 4,7 одсто.

Порасла је и приватна потрошња у Србији.

„Упркос постепеном економском опоравку, стање на тржишту радне снаге је слабо, уз милион и 850.000 запослених, што је историјски најнижи ниво”, наводи се у анализи.

Број незапослених се, према званичним подацима Београда, у септембру смањио за 2,1 одсто, у односну на исти месец прошле године, али је укупно према ранијим подацима било 573.000 незапослених, односно 19,2 одсто радно-способног становништва.

Европска комисија наводи да је пораст плата за првих осам месеци био скроман због замрзавања примања у јавним службама, али је достигао нето раст од 2,4 одсто.

Како се наводи у анализи, Србија је са Међународним монетарним фондом договорила раст зарада у државном сектору у 2011. години.

Бета