Победник и рекордер Џосфат Менџо

Сјајна конкуренција на шестој београдској трци кроз историју довела је до неминовног – 14 година стар рекорд стазе, који је са 16:58 минута 1996. држао Мароканац Брахим Лалафи срушио је Кенијац Џосфат Менџо, нови владар калемегднаске стазе, који је 6 километара дугу стазу од Доњег града до шеталишта изнад Саве за 16:52,9 минута.

Бржи од старог рекорда били су и Кенијац Елиуд Кипчогеа (16:55,3), олимпијски вицешампион на 5.000 м из Пекинга и најбржи ове сезоне на 5.000 м, који је заузео друго место, као и трећепласирани Стивен Тум, наравно још један Кенијац, свакако најпријатније изненађење јучерашње трке. Он је у финишу претекао светског рекордера и двоструког светског првака на 3.000 м стиплчез Саифа Саједа Шахина (Катар) и Џејка, успешнијег од браће Робертсон из Новог Зеланда. Тумов резултат је 16:56,5.

– Темпо трке био је јак од старта, стаза је јако тешка и до пред сам финиш нисам био сигуран у победу. Кад је дошло до финиша био сам уверен да ћу надмашити Кипчогеа. Знам да сам бржи од њега – рекао је 28-годишњи Џосфат Менџо и, без питања, додао да би поново дошао у Београд на Калемегдан, ако добије позив. Као да су се договорили у одвојеним разговорима ове његове речи поновили су и Кипчоге и Тум.

На питање да ли му је трчао по саветима које му је дао тренер, Менџо се само насмејао и рекао да има доброг тренера. Његово име је Џосфат Менџо, а не само да је сам свој тренер, већ и тренира своју супругу Јунис Џепкорир, олимпијску вицешампионку на 3.000 м стиплчез. 

– Мислим да сам трку изгубио одмах после старта када сам остао без патике, јер ме је неко случајно нагазио. Морао сам да станем,  да је обујем и да онда више од 200 метара спринтујем да достигнем остале. То нама дугопругашима не прија. Ипак, контролисао сам трку све до завршнице, када ме је изненадио Менџо. Али, задовољан сам с обзиром на то да сам у седам дана имао три трке – у Њу Делхију на Играма Комонвелта, у Холандији и сада у Београду. Радо ћу трчати на овој трци и идуће године – рекао је Кипчоге.

Стивен Тум, који своје име изговорио као Стефан или је покушао да спелује (енгл.  Stephan), није познат у атлетском свету јер је врло мало трчао на атлетској стази, али прошле године на полумаратону у Лилу претрчао је за сјајних 1:00,58 часа.

– Менџо и Кипчоге су диктирали јак темпо, а ја сам се трудио та пратим водећу групу. Када сам видео да у финишу могу да достигнем Шахина и једног од браће Робертсон добио сам додатну снагу и успео да освојим треће место. Стаза је тешка, пуна изазова и волео бих да поново трчим на њој – рекао је Тум, после проглашења најуспешнијих и доделе трофеја при чему је главну улогу играо промотер трке, светски рекордер у десетобоју Чех Роман Шеберле.

Бранилац титуле победника Кенијац Бонифејс Кируи био је тек осми, а два места иза њега Мирко Петровић, најуспешнији од четворице наших тркача. До 10. места стигао је са 17:44,3 и знатно поправио свој најбољи резултат на калемегданској стази.

– Поучен прошлогодишњим искуством, али и због дуге и тешке прехладе коју сам имао, кренуо сам опрезније не јурећи Кенијце. На крају када сам видео да могу да се пласирам међу 10 најбољих и освојим неку од новчаних награда појачао сам темпо и престигао Мађара Барнабаша и Етиопљанина Асефу и чак био бржи него раније. Задовољан сам и спреман да почне с припремама за Европско првенство у кросу – рекао је атлетичар ужичке Младости.

Ни Горан Нава, репрезентативац Србије на 800 и 1.500 м није био незадовољан, иако је стигао последњи, јер од свих учесника њему ова ова стаза најмање одговара.

– Што се мене тиче нисам незадовољан, поправио сам свој прошлогодишњи резултат, али то, наравно, није довољно за трку у којој учествују најбољи атлетичари света у „стиплу”, на 5.000 и 10.000 метара.   

У трци припадника Војске и МУП Србије, којом је почела Шеста Београдска трка кроз историју, учествовало је 29 такмичара у 10 екипа, а најуспешнији су били припадници Жандармерије које припрема поптуковник Радомир Павловић, некадашњи репрезентативац Југославије у бициклисму и савезни капитен.

Резултати, елитини тркачи: 1. Џосфат Менџо (Кенија) 16:52,9, 2. Елиуд Кипчоге (Кенија) 16:55,3, 3. Стивен Тум (Кенија) 16:56,5, 4. Саиф Сајед Шахин (Катар) 16:57,3, 5. Џејк Робертсон (Н. Зеланд) 16:57,8, 6. Ласло Тот (Мађарска) 16:59,7, 7. Зејн Робертсон (Н. Зеланд) 17:01,2, 8. Бонифејс Кируи (Кенија)17:08,1, 9. Денис Масаи (Кенија) 17:08,6, 10. Мирко Петровић (Србија) 17:44,3, 11. Хирпо Асефа (Етиопија) 17:50,9, 12. Бене Барнабаш (Мађарска) 18:16,7, 13. Милан Коцурек (Чешка) 18:24,1, 14. Небојша Церовац (18:32,3), 15. Велимир Бојовић (Србија) 18:33,2, 16. Горан Нава (Србија) 18:52,6; војска и жандармерија, појединачно: 1. Данило Драшковић (Жандармерија) 15:07,1, 2. Ђорђе Драшковић (Жандармерија) 15:07,2, 3. Игор Вуковић (Војска 1) 15:31,00; екипно: 1. Жандармерија 1 (Д. Драшковић, Ђ. Драшковић, И. Огњановић) 7 поена, 2. Војска Србије 1 (И. Вуковић, М. Марјановић, В. Вукашиновић) 18, 3. Војска Србије 2 (Т. Калезић, А. Петровић, Б. Пртљага) 46, итд.

Ж. Б.