Кит Ричардс: Џегер је неподношљив већ 30 година

ЛОНДОН – Мик Џегер је почетком осамдесетих година постао неподношљив, пише у својој аутобиографији „Life” (Живот), која ускоро треба да се нађе у продаји, Кит Ричардс, гитариста групе Ролингстонс.

Славни музичар, који певача Ролингстонса ословљава надимцима „Бренда” и „Његово Височанство”, пореди живот с Миком са дружењем са брбљивим папагајем.

„Волео сам Мика, али већ 20 година нисам ушао у његову гардеробу. Понекад помислим да ми недостаје мој пријатељ и питам се куд је нестао?”, наводи Ричардс у својој књизи, која ће од сутра излазити у деловима у листу „Тајмс”.

„Био је почетак 80-их када је Мик постао неподношљив”, неумољиво наставља гитариста Ролингстонса, поредећи Џегеров соло албум „Goddess In The Doorway” са Хитлеровим „Mein Kampfom” - „сви га имају, али га нико не чита”.

Он, такође, прозива Џегера као главног кривца за развод од супруге Џери Хол и оптужује га да је био посебно грозан према Маријан Фејтфул с којом је био у вези.

Ричардс (67) је у разговору са новинарком „Тајмса” рекао да је Џегер прочитао његову књигу и да му је она „заправо отворила очи”.

Једини део који је Џегер тражио да избаци је онај у којем Ричардс открива да је фронтмен Ролигстонса имао вокалног тренера.

На питање новинарке „Тајмса” да ли у књизи покушава да се „обрачуна” са Џегером, Ричардс одговара: „Било је свађа међу нама, хеј, па ко их није имао?"

„Трудиш се и одржаваш нешто 50 година”, додао је он, тврдећи да и даље жели да ради са Џегером и да планира да крене на турнеју са Ролингстонсима.

„Бићемо ми поново на турнеји”, уверен је он.

У књизи, Ричардс износи и своје ставове о политичарима, описујући Била Клинтона као „великог” човека, али „ужасног” саксофонисту.

Открива и да се још увек дописује са бившим британским премијером Тонијем Блером на тему рата у Ираку, саветујући му да се „чврсто држи свог оружја”.

Упркос дугогодишњем коришћењу дрога, Ричардс се ипак нада да је пред њим још пуно година и додаје да још није „уписао смрт у свој роковник”.

„Још увек не желим да се сретнем са својим другаром Луцифером. Он је тип с којим ћу се срести, зар не? Не идем ја на оно друго место, то је чињеница”.

Дрога је још једна важна тема у Ричардсовој аутобиографији. Он признаје да би поново почео да узима хероин када би му била дата прилика да проживи још један живот.

Каже, међутим, да је оставио кокаин и додаје: „Свега сам се сада одрекао - што је само по себи својеврстан трип.„