Јавно и приватно

Да ли је у реду да се двоје заљубљених страсно љубе насред улице док их пролазници заобилазе? А ако се притом милују и додирују гениталије једно другом? А шта ако су те особе истог пола? Где је граница прихватљивог и да ли је та граница уопште потребна?

Људи углавном добро разумеју разлику између ситуације када је неко сам, у својој приватности, од социјалне ситуације када је међу неким другим људима. Али важне разлике постоје и даље у зависности ко су људи око особе. Ако је особа окружена блиским особама са којима је емоционално повезана, она се тада налази у зони блискости или у интимном социјалном кругу. Блиски људи се међусобно прихватају, имају дефинисане пријатељске односе, што им омогућује да се понашају спонтано. Када је особа окружена људима са којима није блиска, које можда и не познаје или површно познаје, тада се налази у јавности. Велика разлика у природи ових социјалних ситуација, интимне и јавне, толико је важна да је у основи социјалне писмености и социјалне интелигенције.

У јавним ситуацијама се очекује да учесник у комуникацији уважава права других људи и њихова осећања. Због тога он носи социјалну маску, што не значи да је дволичан, већ да скрива неке своје реакције да другог не би увредио својом спонтаношћу. Таква особа је једноставно љубазна према другима.

Када у јавности двоје људи преслободно показују обострану наклоност, они се могу позвати на своју слободу изражавања љубави. Али њихова слобода мора бити ограничена слободом других људи. Поглед на страстан загрљај двоје људи може неког пролазника против његове воље сексуално узбудити, може пожелети да им се придружи или га може подсетити да он нема особу са којом то може да ради. Пролазница са малим дететом може осетити страх да би та слика могла некако угрозити дететов емоционални развој и ментално здравље. Ових дана многи су ужаснути при помисли да би се јавни простор могао тако променити да ће бити у прилици да малом детету објашњавају зашто се две чике на улици љубе у уста.

Управо због тога што јавност припада свим људима, немогуће је предвидети свачију негативну реакцију на слободније сексуално понашање. Инциденте спречава конвенција да у свакодневној комуникацији треба избегавати понашања која друге узнемирују, да се поштују њихова осећања и спокој. То није само ствар укуса већ и закона („јавни ред и мир“). Све док има оних којима смета туђе сексуално изражавање у јавности, та понашања треба да остану у приватности и интими. Међусобно поштовање је пут ка друштву толеранције или трпељивости и ненасиља.