Бивши енглески хулиган о српским „колегама”

Лондон – Би-Би-Си је о насиљу српских фудбалских хулигана разговарао са Енглезом Дагијем Бримсоном, који за себе каже да је и сам некада био хулиган, пре него што је постао публициста и написао десетак књига о проблему насиља на утакмицама.

Бримсон каже да постоји доста могућих објашњења за појаву хулиганизма.

„Традиционално је то ствар припадништва клану, било да је реч о клубу било о репрезентацији. Али такође постоји и политички елемент, односно веза са екстремном десницом. То је свакако био случај седамдесетих година прошлог века у Енглеској, и доста се спекулише да је и понашање српских навијача у Ђенови више имало везе са политиком него са фудбалом”, каже Бримсон.

Он каже да уопште није неуобичајено то што у случају српских хулигана изгледа да постоји политичка димензија.

„Ако погледате Енглеску као неку врсту постојбине хулиганизма, видећете да је током седамдесетих и почетком осамдесетих година постојао велики утицај политике на хулигане. Екстремне десничарске организације су просто у своје чланство регрутовале момке са трибина”, каже бивши енглески хулиган.

На стадионима у Британији одавно више нема насиља, а Бримсон објашњава да је насиље сузбијено захваљујући законима који утичу на фудбал и захваљујући начину на који се у Енглеској одржава јавни ред.

„Врло је тешко да будете умешани у било какво насиље а да не будете ухваћени, јер полиција користи безбедносне камере да идентификује и ухапси починиоце након инцидената. А ако сте ухваћени и осуђени за насиље на утакмицама, онда је велика вероватноћа да ћете у затвор. Хулигани у овој земљи су једноставно свесни да не вреди ризиковати. Зато су инциденти врло ретки. Али претња од насиља и даље постоји. Зато је полицијско обезбеђење за време фудбалских утакмица и даље изузетно важно”, каже он.

„Мислим да би Србија требало да проучи енглески модел и да одлучи шта из тог модела може да преузме. Мислим да је од кључног значаја да фудбалски савез и руководства фудбалских клубова директно разговарају са навијачким групама, јер и навијачи и руководства клубова желе успех. То су успешно примениле скандинавске земље, донекле и Италија. На тај начин можете да почнете истински да решавате проблем. Јер оно што смо научили из енглеског искуства јесте то да, ако ухапсите 100 хулигана или им забраните улаз на стадион, нећете решити проблем, јер ће се појавити још њих 100 или 200. Просто морате да се ухватите у коштац са менталитетом мржње и са уверењем да је насиље традиција”, сматра Даги Бримсон.

Остаје, међутим, питање како да решите проблем политичких мотива хулигана који су у случају Србије, чини се, јако битни. Насилне навијачке групе се гласно противе уласку у ЕУ и усвајању модерних европских вредности као што је поштовање права хомосексуалаца. Власти верују да су за насиље у Ђенови и насиље у Београду два дана раније одговорне исте навијачке и екстремне десничарске групе.

Бримсон оцењује да је то „део шире слике”.

„У Енглеској су седамдесетих година екстремне десничарске групе привлачиле момке са трибина зато што су се ти момци осећали потпуно изолованим од политичких процеса у земљи и што су имали утисак да ни на шта у друштву не могу да утичу. У Енглеској данас поново имамо навијаче који се окрећу екстремним десничарским групама, зато што су незадовољни великим приливом имиграната у земљу или страхују од ширења ислама.”

„Када неко незадовољним људима каже да је једини начин да се нешто промени демонстрација силе, то ће за многе људе бити привлачно. Не треба заборавити ни да је, са становишта појединца, бити део групе хулигана веома узбудљиво и да они малтене постају зависни од тога. Насиље за време Параде поноса у Београду или на стадиону у Ђенови омогућава им да од потпуно анонимних особа одједном постану људи о којима се говори на телевизији. И не би ме чудило ако ускоро поново демонстрирају силу. То је симптом да у српском друштву постоје велике групе људи које су отуђене и осећају да нико неће да их саслуша. Зато не можете једноставно на њих да пошаљете полицијску силу. Морате да нађете начин да се они више не осећају отуђенима. А то није нимало лако", закључује бивши енглески хулиган Даги Бримсон.

Р. Х.