Ливерпул продат, рат се наставља на суду

Као у добро режираном трилеру вести око тога ко је власник Ливерпула у последња три дана поништавале су једна другу стварајући од ионако замршене продаје славног фудбалског клуба галиматијас огромних размера.

У америчко-енглеском и америчко-америчком рату правника,“црвени“ су добили новог власника: амерички милионер Џон Хенри за 341.000.000 евра пазарио је Ливерпул. У исто време, досадашњи власници Том Хикс и Џорџ Жилет, такође амерички милионери, најавили су борбу на суду саопштивши да је, „због нелегалне продаје њихов одштетни захтев чак 1.135.000.000 евра!“

Судар два суда

Кратка хронологија свега везаног за „црвене” изгледала је овако.

Хикс и Жилет су 2007. за 305.000.000 углавном позајмљених евра (по јучерашњем курсу 248.500.000 евра) купили чувеног премијерлигаша, најавивши велика улагања и изградњу новог стадиона са 60.000 места. Већ у мају 2008. било је јасно да од новог објекта нема ништа, а дугови су се нагомилавали. После много одлагања исплата и репрограмирања дуга, Краљевска банка Шкотске је пре извесног времена рекла да је 15. октобар дан када очекује да на њен рачун буде уплаћено 228.000.000 евра или око 80 одсто износа дуга (остатак од 42.000.000 евра доспева касније).

У априлу ове године Хикс и Жилет су се сложили да се крене у проналажење нових купаца, тј дали су „зелено светло” за продају прихвативши да у Управи клуба буду три независна члана овлашћени да преговарају са свим заинтересованим.

Председник Мартин Бронтон (иначе председник Управног одбора „Бритиш ервејса”) и преостала двојица Енглеза у директорском борду недавно су у новом америчком милионеру Џону Хенрију, и његовој компанији „НЕВС“ (поседује у САД познати безбол клуб Бостон ред сокс) пронашли, по њима, валидног купца.

Хикс и Жилет су на све могуће начине покушавали да до овог посла не дође јер би при оваквој цени изгубили око 165.000.000 сопственог новца. Да ли баш само њиховог? Пре нешто више од два месеца Жилет је америчком хеџ фонду „Милс фајненшенел”, у замену за готовину потребну за отплату нарастајућих обавеза, продао (или заложио) свој удео у власништву (50 одсто). А кад су овакви фондови у питању никада до краја не може да се каже чије су паре (или ко стоји иза) којим фонд располаже.

Хиксова и Жилетова основна замерка Енглезима била је да клуб желе пошто пото да јефтино отуђе. Позивали су се и на априлску процену америчког листа „Форбс” који је Ливерпул са 584.000.000 евра поставио на шесто место највреднијих фудбалских клубова на свету.

Како се дан за враћање дуга неумитно приближавао, ствари су се и додатно убрзавале. Прво је у среду суд у Лондону одлучио да се крене у поступак продаје и то са понудом коју је на сто ставио Управни одбор (Хикс и Жилет су са 3:2 били прегласани и нису успели да у минут до 12 својим људима замене двојицу Енглеза).

Још се није осушило мастило на овој одлуци, а у ноћи између среде и четвртка (временска разлика је у питању) из САД је стигла шокантна вест.

Било је и других понуда

Државни окружни делилац правде из суда у Даласу донео је привремену меру забране продаје фудбалског клуба до 25. октобра када је у Тексасу заказано прелиминарно саслушање свих супротстављених страна у спору.

Хикс и Жилет у својој тужби, поред осталог, казали су „да је продаја Ливерпула испод тржишне цене епска превара тројице енглеских чланова Управног одбора и њихових помагача из сенке (јасна је алузија на главног повериоца, Краљевску банку Шкотске)” и да „због повређених власничких права они као одштету траже око 1.135.000.000 евра!”

Они су тако привремено, трансатлантским правничким маневрима (судија је прихватио образложење да већину послова имају у северном Тексасу и да је суд у Даласу зато и надлежан да се умеша у спор), успели случај да пребаце на „домаћи терен”. Иако ова одлука нема обавезујућу снагу када се Ливерпул посматра као енглески субјекат, могла је и те како да успори ствари пошто и нови купац и Краљевска банка Шкотске у САД поседују имовину и у неком евентуалном расплету Хикс и Жилет би могли да своја потраживања наплаћују у Америци.

После неколико часова реаговао је поново лондонски суд поништивши сада својом одлуком привремену забрану даласког суда.

Јуче ујутру Том Хикс је повукао чини се последњи потез у спречавању преузимања клуба одрекавши се привремене забране суда у Даласу. У трци са временом и приближавањем тренутка када Краљевској банци Шкотске треба да се уплати 228.000.000 евра, Хикс је то морао да уради да би био у могућности да своје акције прода (или направи неки дил) фонду „Мил фајненшенел”. Оваквим потезом амерички фонд би постао и власник Ливерпула (већ поседује Жилетове акције), па би он гарантовао исплату банци. Јасно да би продајом „црвених” новом америчком милионеру инвеститори у овом фонду изгубили огромну своту новца.

Ствар је додатно компликовао Хикс прекјуче саопштивши да је имао и понуду америчке инвестиционе банке ФБР капитал маркетс тешку између 423.000.000 и 451.000.000 евра коју Енглези нису разматрали, а уочи одлуке суда у Лондону активније се у сагу око Ливерпула био укључио и сингапурски милијардер Питер Лим (и он је рекао да Енглези нису уопште хтели да преговарају са њим) „ставивши на сто” 364.000.000 евра „у кешу”, плус 45.500.000 евра додатног новца за куповину нових играча.

Када се јуче, бар што се промена власништва тиче (судска парница коју су најавили Хикс и Жилет може да се протегне и на читаву деценију), подвукла црта постало је јасно да је у сваком расплету једини сигурни добитник увек била – банка...  

Ратко Павловић