Већи извоз

Мирослав Здравковић, аутор дела студије о пожељном привредном развоју од 2011. до 2020. године посвећенe економским односима са иностранством, подсећа да је у периоду 2001–2008. Србија остваривала релативно високе годишње стопе раста извоза робе и услуга (20,9 одстоу еврима). Међутим, ни тако висок раст није допринео повећању учешћа робног извоза у БДП-у (22,2 одстоу 2008, што је после Албаније најслабији резултат у Европи).

У најкраћем, просечан годишњи раст БДП-а од 5,8 одсто, како би 2020. достигао 52,7 милијарди евра, може да се оствари само ако се постигне просечан годишњи раст индустријске производње, пре свега размењивих добара за 6,9 одсто, уз повећање учешћа извоза у БДП-у на 65 одсто. Тако би платно-билансни дефицит био смањен са 7,1 одсто БДП-а у овој, на 3,3 одсто у 2020. години.

Здравковић указује да уколико Србија буде отворена за прилив страних директних инвестиција у производна предузећа, као и нове гринфилд инвестиције, вредност робног извоза може бити повећана до 2020. године на 25 милијарди евра. Само производња„Фијатових” путничких возила у Крагујевцу и долазак пратећих произвођача делова за аутомобиле, сматра он, утицаће на повећавање укупне вредности извоза Србије за 20 до 30 процената у наредној деценији.

Ал. М.