Рат бољи од секса

Од нашег дописника

Осло, октобра – Рат није ништа друго него наставак политике само другим средствима, гласи једна од најпознатијих дефиниција оружаних сукоба. Норвешки војници у саставу међународних мировних снага (ИСАФ) који више од седам година ратују по авганистанским гудурама сматрају да рат, заправо, није ништа друго него вођење љубави – али другим средствима.

„Рат је бољи од секса. Боље је водити рат него љубав. Боље је учествовати у једном добром ватреном окршају, тући се, него имати секс. Једна жестока борба може да замени тромесечни пост, апстиненцију од вођења љубави”, сматрају неки војници, припадници оклопно-механизованог батаљона из Телемарка, јединице у којој су професионални војници који се у авганистанској провинцији Фарјаб боре за успостављање мира и изградњу порушене земље.

Жеља за убијањем

Изгледа шашаво, наводе даље припадници елитног норвешког батаљона, али „борбе су лепше од секса”. Нисмо ми овде дошли да спасимо свет већ да водимо борбе – да убијамо талибане.

Кад је борац у боју важи гесло – или они или ми, написао је један војник из Телемарк батаљона.

Други је записао да је „осећај када убијете неког талибана – неописив и недочаран”.

„Људи су болесно узбуђени када имају прилику да убијају талибане. Човек добије жељу да пуца и убија без престанка, све док су они легитимни циљ. Понекад неко има среће да погоди непријатеља. И ја сам је имао, погодио сам талибана у врат снајпером са 2.770 метара. Тај црвени траг чини вас пресрећним, изгледа као на филму”.

Након што им је погинуо саборац, двадесетпетогодишњи Клаес Јоаким Олсон, већина од око 450 војника Телемарк батаљона најавила је жестоку освету. Окачили су амблеме са мртвачким главама на униформе, оклопна возила, а готово читав град који контролишу освануо је облепљен графитима, плакатима и порукама да ће немилосрдно осветити њиховог убијеног ратног друга.

Изјаве војника, њихове импресије са ратишта, држање на фронту као и мотиви за борбу против талибана, објавио је недељник „Алфа” у специјалном издању, а пренела већина норвешких медија. Надлежни у министарству одбране и генералштабу били су шокирани.

Министарка одбране Грете Фаремо и шеф одбране, генерал пуковник Харалд Сунде, изразили су забринутост за морал, држање и дистанцирали се од понашања норвешких војника на бојном пољу у Авганистану и одмах сазвали седницу кризног штаба.

На рапорт су позвани официри из Телемарк батаљона, а министарка је најавила да се мора обавити појединачни разговори са војницима како би се видели узроци „некултурног и неморалног понашања”.

Генерал Сунде, главнокомандујући норвешке армије, саопштио је да су изјаве војника „жестока увреда за хиљаде других који су пали у борби за бољу будућност Авганистана”.

„То је презир, поруга према онима који су погинули на таквом задатку”, био је оштар генерал Сунде.

Командант Телемарк батаљона, мајор Ларс Лервик тврди да су војници погрешно представљени и протумачени али је најавио да ће у јединици морати да се више ради на новом систему вредности у чему ће посебна улога припасти војним свештеницима. Акценат ће бити стављен на етику и тактику.

У кавезу са тигром

Контроверзни уредник таблоида „Алфа” Магнус Ронинген, човек који је закувао кашу војним властима, тврди да су из врха армије покушали да стопирају публиковање изјава војника.

„То је реална слика војника на ратишту. Јавност мора да схвати да је рат ужасан. Политичари су ти који су их у име норвешког народа послали у рат. Они морају да преузму одговорност”.

Према његовим речима, војни и политички врх покушава да сакрије реалност. „Они су издали војнике. Тренирали су их, обучили и послали у рат. Сада када војници желе да испричају како доживљавају фронт, нико не жели да их чује”.

„То је мучни, интерни рат унутар војног врха, рат између официра са ратишта и старешина из канцеларија који имају искуство само из ходника”, објашњава уредник Магнус Ронинген.

Потпуковник Јон Рајкелт, војни психолог при Генералштабу норвешке армије један је од ретких који има разумевање за понашање норвешких војника на авганистанском бојишту. Рајкелт појашњава да војници с правом мисле како их у отаџбини нико не разуме, да они нису на недељном излету.

„То је као да сте свакодневно у кавезу са тигром. Они су стално у опасности, желе пажњу, разумевање, признање. Они немају речи да опису какво је стање у Авганистану. Само су хтели да шокирају јавност”, закључује потпуковник Рајкелт.

Норвешко учешће у стабилизацији мира у Авганистану варира од 500 до 600 војника годишње. У односу на број становника (око 5 милиона) залагање и допринос Норвешке веома је висок и цењен међу НАТО савезницима. У борби против побуњеника погинуло је 9 норвешких војника.

Радован Павловић