Служба старог режима чини све да се врати

Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове био је, могло би се рећи, почасни гост на пријему који је прексиноћ одржан поводом Дана безбедносноинформативне агенције. Директор те агенције Саша Вукадиновић посебно га је поздравио и нагласио да је обавеза БИА да се та служба никада више не злоупотреби како је то чињено деведесетих година прошлог века. Драшковић, међутим, не дели утисак присутних да му је на пријему указана можда и већа пажња него председнику Србије.

„Мени је Вукадиновић упутио извињење за злочине службе на чијем челу није био и за злочине режима против кога се и он борио. То је гест за поздравити”, каже Драшковић за „Политику”.

Да ли сте сагласни са оценом директора БИА да сте ви највећа жртва те службе у претходном периоду?

Та несумњивa истина изговорена је, нажалост, са десет година закашњења. Десет година „демократских промена” као да су „појели скакавци”, што би рекао Бора Пекић.

Да ли су вас раније позивали из те агенције на сличне скупове и ако јесу, због чега нисте одлазили?

У седиште БИА отишао сам, на мој захтев, после 5. октобра, када је Горан Петровић био на њеном челу. Предао сам му фасциклу са доказима да је Легија оперативни организатор масакра на Ибарској магистрали, да је био у трећем ауту, и затражио да БИА истражи тај трећи аутомобил и ухапси Легију, у том тренутку команданта ЈСО и „хероја 5. октобра”. Тражио сам и да се ЈСО, као ескадрон смрти, расформира. Он ме је само гледао, не отварајући ни фасциклу коју сам му предао. На крају је рекао: „То треће ауто истражујте ви и СПО”. Ето зашто нисам долазио на прославе БИА.

Имате ли утисак да се у раду те службе нешто озбиљно мења?

Озбиљне и жељене промене захтевају доношење европских закона о БИА и другим сличним службама, уклањање из тих служби свих који су учествовали у терору, убиствима политичких противника, спрези са пљачкашима и мафијом. То још није урађено, а није урађено, пре свега, због тога што није донет закон о отварању тајних досијеа свих служби безбедности од 1944. до данас. Отпори том закону, који је СПО упутио Влади Србије још 2004. сведоче о политичком противљењу озбиљним и европским реформама и служби безбедности и Србије саме.

Очекујете ли да ће у скорије време коначно бити усвојен закон о отварању досијеа и да ли сте о томе разговарали са директором Сашом Вукадиновићем?

Надам се да хоће и да се БИА неће, иако има наговештаја да хоће, противити јавном публиковању имена доушника служби безбедности, без обзира на то ко су они и на којим су положајима данас, ако се открије да су због њихових шпијунских активности људи хапшени, злостављани, остајали без хлеба или су убијани. И о томе сам разговарао са Вукадиновићем.

Да ли је то ваш први сусрет са њим и да ли сте разговарали и о раду БИА? 

Није први сусрет. Срели смо се и пре годину дана кад сам тражио помоћ БИА у прикупљању доказа да су Милан Радоњић, Ратко Ромић и Стеван Баста припремали организацију атентата на мене у Будви и да је Радоњић вукао и оперативне конце ликвидације Славка Ћурувије. Протестовао сам и због жалосне истине да БИА, на Радоњићев захтев, суду доставља видео-касету о затворској тортури над Владимиром Николићем коју је монтирао Радоњић док је био шеф београдског ресора ДБ. Рекао сам му и оно што, вероватно, зна и он да је у данашњој БИА доста оних којима тамо није место и који су на вези са подземном Службом безбедности старог режима. Та подземна служба има своје људе у тужилаштвима, судовима, медијима, у парламенту, у државним органима, у владиним и невладиним организацијама, међу мафијашима, убицама, свуда. Чине све да се врате они и њихово време.

Г. Новаковић