Без гаранције за чишћење коже

Због високих цена гардеробе и ова јесен многима ће проћи у детаљном прегледу ормара. Нову одећу тешко је приуштити, па је хемијско чишћење и освежавање старих „крпица” поново актуелно.

Запослени у локалима за хемијско чишћење кажу да интересовања потрошача има и да се они углавном руководе ценом. За чишћење капута треба издвојити до 2.000 динара. Чишћење сакоа и панталона кошта око 200 динара, у радњама на прометнијим местима у Београду цена „комплета” је 650 динара, а у центру главног града 1.400. Прање краћег капута кошта од 400 до 1.400 динара. Хемијско чишћење такозваних еко-бунди стаје од 600 до 1.200 динара, а за право крзно примењује се „клизна” цена у зависности од његовог квалитета.

Али, како цена није једини критеријум на основу којег би ваљало одлучити се, потрошачи би, пре него што омиљени комад гардеробе оставе на хемијском чишћењу ваљало да се распитају и о томе шта се заправо дешава са њиховом одећом и чиме се третира њихов капут, сако, јакна...

– Хемијско чишћење је прање одеће хемикалијама и детерџентом. Некада су се користиле две хемикалије, али пошто су оне агресивно деловале на гардеробу, пре неколико година замењене су перхлор-етиленом. У тој хемикалији роба не може да се скупи, нити да се прошири. Скида флеке, али ако је мрља претходно третирана неким детерџентом постоји могућност да је ни перхлор-етилен неће уклонити – каже Јована Марковић, запослена у хемијском чишћењу на Вождовцу у Београду, додајући да поступак чишћења није у потпуности једноставан.

– Прање почиње сортирањем одеће. Светла гардероба се ставља у први резервоар и ту се додаје чиста хемикалија. Када машина заврши прање, та замућена смеса прелази у други бубањ предвиђен за шарену одећу. После неколико прања ова течност долази до трећег резервоара намењеног чишћењу црног веша. Затим следи сушење и хлађење, а вода из трећег бубња прелази у дестилатор и тако пречишћена поново одлази у први резервоар – објаснила је Марковићева.

На фарбану гардеробу, нарочито кожну, углавном нема гаранције, а запослени у оваквим објектима кажу да се о свему другом води рачуна.

– Украсну дугмад заштитимо фолијом, а рајсфершлусе шпенадлама. За сада нисмо имали ниједан пех са робом – каже Марковићева.

Многи покушавају сами да оперу гардеробу, додаје она, али у већини случајева не знају да прочитају декларацију. Због тога се одећа скупи или оштети.

– Декларација на одећи је путоказ. Она радницима, али и суграђанима, помаже да процене како да очисте гардеробу. Кадица је ознака за машинско прање, троугао означава могућност избељивања, а слово „П” показује да ли материјал сме да се пере у хемикалијама. Од ових ознака зависи да ли ће одећа бити опрана детерџентом или у хемикалији – закључује саговорница „Потрошача”.

------------------------------------------------------------

Како очувати гардеробу у што бољем стању

Одећа би пре прања требало да буде сува, а не би ваљало допустити ни да се превише испрља. Испразнити џепове, откопчати дугмад и подићи крагну пре прања, главни су савети. Машину не пунити до врха, а гардероби може да штети и прање на максимално дозвољеној температури. Може да се деси да у неколико првих прања тканина пусти боју, па би је због тога требало прати одвојено. Тежу гардеробу би, приликом сушења, требало савити да се не би растегла, а штетно је и излагати је директно сунцу. У току пеглања гардеробу би требало сортирати на основу маркице и почети пеглање на најнижој температури.

Корисни савети

·Високе температуре штете свим врстама материјала

·Директно сушење одеће на сунцу доводи до њеног очвршћавања

·Одећу са поставом требало би носити на хемијско чишћење

·Детерџент растворити и равномерно га распоредити како би се избегло појављивање флека

·Не куповати избељиваче на бази хлора

Вештачки и синтетички материјали

Ацетат, вештачка свила, вискоза, полиестер, најлон и ликра – предности ових материјала су што задржавају квалитет боје и не гужвају се много, али могу да буду непријатни за кожу, нарочито у току лета.

Природни материјали

ВУНА – скупља се уколико се опере на веома високој температури и губи облик уколико се окачи приликом сушења, али је квалитетан термоматеријал који добро упија.

ПАМУК – скупља се уколико се опере на веома високој температури. Може да се пегла и реч је о свежем и флексибилном материјалу, али који лако губи боју и лако се гужва.

ЛАН – гардеробу од лана требало би прати ручно и никако на високим температурама. Пријатан материјал, али који се такође лако гужва.

СВИЛА – не сме да се пере на високим температурама. Требало би избегавати пеглање, а уколико се пегла, то мора бити на ниској температури. Свила је лаган и пријатан материјал који задржава квалитет боје.