Сиромашно више од 80 милиона Европљана

Више од 80 милиона, односно 17 одсто становника Европске уније, живи у сиромаштву, показују подаци Еуростата, статистичке агенције ЕУ. Према критеријуму висине месечних зарада, испод границе сиромаштва највише је житеља Летоније – 26 одсто, а следе Румунија с 23 процента и Бугарска с 21.

Подаци Еуростата показују и да се такође око 17 одсто популације ЕУ суочава с немогућношћу да приуште барем три од девет основних робе и услуга, попут богатог оброка с месом једном у два дана, редовног грејања у кући, машине за прање веша...

Највише оних који имају овакве материјалне тешкоће има у Бугарској и то чак 51 одсто становника, због чега су многи ову државу прогласили најбеднијом у Унији. Следе Румунија с 50 процената и  Мађарска с 37. Најмање проблема имају становници Луксембурга где се с материјалним тешкоћама суочава четири одсто житеља и Холандија и Шведска с пет, наводи се у извештају Еуростата.

Па, да ли је то повод да се порадују евроскептици, будући да испада да је проценат сиромашних у ЕУ већи него што у Србији показује званична статистика?

Ипак, није.

Европска унија, наиме, признаје већи проценат сиромашних од нас и земаља у окружењу које јој стреме јер је код њих праг сиромаштва далеко виши. За свакога ко зарађује мање од 60 одсто просечне зараде сматра се да живи испод границе сиромаштва, док се апсолутном границом сиромаштва сматра зарада мања од пет евра дневно. То је око 150 евра месечно, али чак и такав минимум двоструко је већи од апсолутне границе сиромаштва у Србији.

Под утицајем светске економске кризе повећао се и јаз између најсиромашнијих и најбогатијих. Седам пута је Лондон, најбогатији регион у Европској унији, богатији од северозападног дела Бугарске, такође се наводи у извештају Еуростата.

А двадесет најсиромашнијих региона у ЕУ налази се у некадашњим државама источног блока, попут Бугарске, Румуније, Пољске, Мађарске.

Алармантан је и тренд раста сиромаштва у ЕУ. Испод прага сиромаштва 2000. године живело је 15 одсто, а 2005. године 16 одсто становника.

Због тога је борба против сиромаштва један од приоритета.

„Европска унија борбу против сиромаштва држи високо на својој агенди”, рекао је недавно Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, док према мишљењу Владимира Шпидла, европског комесара за запошљавање и социјална питања, сваки десети Европљанин живи у домаћинству у којем нико није запослен. „У 80 милиона сиромашних спада и око 19 милиона деце”, упозорио је Шпидла.

Оно на чему познаваоци европских прилика инсистирају је да се и у овом случају мора истаћи специфичност сваке од држава чланице. Ниска примања у једној неретко се сматрају веома добрим у другој. У најбогатијем Лондону бруто друштвени производ по становнику износи 334 процената од просека ЕУ, односно 49.100 евра годишње. На дну листе је најсиромашнији регион у Бугарској с 26 одсто европског просека, односно око 6.400 евра.

И док се Европа сматра делом света у којем влада благостање, управо ова година проглашена је Европском годином борбе против сиромаштва. Европска комисија је у стратегији „Европа 2020” саопштила да планира да смањи проценат сиромашних на мање од 25 одсто, што значи да би тиме број оних који једва крпе крај са крајем са садашњих 80 пао испод 20 милиона људи.

Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Без здравственог осигурања 50 милиона Американаца

Број Американаца који немају здравствено осигурање достигао је 50 милиона, а број сиромашних процењује се на 43,6 милиона, што је око 14,3 одсто становника САД, показују септембарски подаци Статистичког бироа ове земље. Ови подаци односе се на протеклу годину, док се процењује да је у току 2010. године тај број, под утицајем кризе, додатно увећан.

Сиромаштво је најзаступљеније међу Афроамериканцима, па Статистички биро САД процењује да их 25,8 одсто живи испод границе сиромаштва, док се сматра да је сиромашно 25,3 одсто Хиспаноамериканаца.