Мој живот у полигамији

Да није пролетос направила саобраћајни прекршај возећи кола по улицама Нанта, нико не би ни знао за Сандрин Мулер, младу Францускињу која се преобратила у ислам и својом вољом постала друга од четири жене Лијеса Хебађа, Алжирца са француским држављанством, власника касапнице у предграђу.

 „Жена у никабу”, како су је звали медији који упркос свим покушајима нису успели да виде ништа више и даље од њених нашминканих очију, морала је да плати казну (23 евра) зато што је возећи прекривеног лица угрозила своју и туђу безбедност. Дигла се велика прашина и око њеног мужа коме је због полигамије запрећено одузимање француског држављанства, а ових дана Сандрин Мулер је изашла у јавност са шокантном књигом у којој описује свој живот под никабом.

У „Ја, Сандрин, мој живот, моја прича, моја истина”, књизи коју је написала по наговору свог адвоката и уз подршку супруга,  Францускиња из околине Нанта описује како је решила да се преобрати у ислам, да почне да носи одору која све прекрива сем очију и да добровољно ступи у полигамни брак. Овај корак Сандрини је предложила Миријана, такође Францускиња, са којом је заједно одлазила на курсеве у џамију како би што боље упознала религију коју је присвојила. Њих две су се спријатељиле па јој је Миријана и предложила да се као друга жена придружи њеном мужу и њој. Прво је била изненађена али је после неколико састанака са Лијесом Хебађом, мужем своје пријатељице Миријане, прихватила да сви заједно постану једна породица.

Данас Сандрин има четворо деце, Хебађовој фамилији се прикључила и трећа жена, Соња, док је четврта, Нина, одбачена од мужа и Миријане, Сандрин и Соње, напустила породично гнездо. Три Хебађове дружбенице живе у истом крају, али посебно, свака са својим потомством. Деле истог мужа и деца им иду заједно у школу. Добре су пријатељице.

И зар вам се то све не чини чудним, питали су новинари ауторку књиге.

„За мене је шокантно кад човек има скривене љубавнице, и децу коју не признаје”, одговара спремно Сандрин.

Њена пријатељица Миријана, која једина има званични венчани лист, прва ју је видела када је из бурке решила да пређе на никаб. У овој одећи, која прекрива цело тело и лице, а оставља само прорез за очи, Сандрин се осетила „најзад блажено и спокојно” како пише у својој исповести. Захвална је Миријани што јој је помогла да се и на тај начин додатно „ослободи”.

„Желим ипак да подвучем да ја не говорим у име свих жена које носе никаб”, додаје Сандрин поводом изласка свог књижевног првенца. Она тврди да је као кћерка оца атеисте и мајке католикиње од раног детињства осећала да јој недостаје „духовност”. Није могла да је препозна у Библији и по савету једне пријатељице почела је да се занима за ислам. Преобратила се баш у време када су се њени родитељи разводили.

И пре него што је изашла ова књига која ће додатно узбуркати француску јавност, председник Никола Саркози предложио је да се Лијесу Хебађу и осталима који живе у браку са више жена одузме француско држављанство. Хебађ, међутим, на увид ставља документа из којих се види да је брак званично склопио само са једном женом. Све остале су му, како признаје, љубавнице, а то уопште није тако необично у француском друштву. Јавност је, међутим, посебно шокирана што су и „чистокрвне” младе Францускиње пригрлиле исламски фундаментализам и одлучиле да се сакрију од главе до пете. Баш када треба да ступи на снагу забрана ношења бурке и никаба на јавним местима.

З. Шуваковић