Мало је Рома запослено, али сви раде

Морамо направити разлику између запосленог и онога ко ради. Мало је Рома запослено. Али сви раде. Раде и деца која би морала да буду у школи и у топлим домовима и обдаништима. Раде најтеже послове по најнижој цени. Око 8.000 породица живи од сакупљања секундарних сировина. Око 12.000 породица на селу живи од пољопривредних послова, као надничари на пољима. Око 20.000 физичких радника је на грађевинама Србије. Основно обележје друштвено-економског положаја већине Рома је низак степен економске активности, али и те како висок степен формалне незапослености, рада „на црно” и готово стопостотна искљученост Рома из јавних институција.

Пример за игнорисање Рома од стране власти је област рециклаже. Роми сакупљачи су основна карика у овој привредној грани која је најпрофитабилнија а они, сакупљачи, најсиромашнији, без решеног радног статуса. У Србији Роми сакупљачи уплате у државни буџет сваке године око 50 милиона евра пореза и донесу профит трговцима у висини од око 120 милиона евра. О доприносу заштити животне средине и енергетске уштеде може се само претпоставити.

Од петооктобарских промена очекивало се много више. Ево, прошло је десет година од тада. Има Рома у десетак скупштина општина и неколико општинских већа као чланова неромских партија. Што се тиче државног нивоа, имамо два посланика Рома у Скупштини Србије, на које нисмо баш поносни. Али и то је „нешто” у процесу учења демократије. Иначе, у државној управи, без војске и полиције, запослено је око 38.000 људи. Ту готово да нема Рома. Кад год затражимо од власти да испуне други члан Устава Србије и Закона о државним службеницима који их обавезује на запошљавање припадника етничких мањина, они нам кажу да се баш у том тренутку ради на рационализацији државне управе. Тако су у овој 2010. години запослили 2.000 нових чланова својих партија који ће примати плату из државног буџета на рачун грађана Србије, па и самих Рома.

Декада Рома у Србији је један од најуспешнијих реформских пројеката. За само пет година постигли смо то да имамо хиљаду студената Рома на факултетима у Србији. Повећан је упис деце у предшколско образовање за неколико пута. Здравствени медијатори Роми полако мењају постојеће здравствено стање Рома. Запошљавање и мере подстицања запошљавања Рома дају видљиве резултате. Институционализован је механизам успешности у Влади Србије за решавање проблема Рома. Средства која влада издваја за Роме су све већа и ефектнија. Потпредседник Владе Ђелић је за неколико година преокренуо лош почетак Декаде Рома у Србији. Министарство социјалне политике и сам министар Љајић без велике рекламе и у тишини чине велике напоре да побољшају социјалне мере према Ромима. Министарство економије такође.

Остаје проблем ромских насеља и запошљавања високообразованих Рома у државним институцијама. То се не помера. Тече драгоцено време и поред европских фондова који нам стоје на располагању.

Како интегрисати Роме у друштво Србије? Како ће неко интегрисати Роме у друштво у којем највећа весеља и свадбе почињу ромским песмама? Где има на стотине мешовитих бракова, побратимстава и кумстава... Интеграција подразумева учешће Рома у процесу доношења одлука. Због тога ми инсистирамо на местима у министарствима где се доносе одлуке и где се креира будућност друштва у коме живимо. Роми су интегрисани у србијанско друштво, нисмо интегрисани у државну управу и администрацију.

*Председник Извршног одбора YUROM центра у Нишу