Кромпирашка јадиковка

Протече више од месец дана откако су, 21. септембра, инспектори Министарства пољопривреде дојурили под Сувобор да би кромпирашима у три села, Коштунићи, Прањани и Леушићи, ставили катанце на магацине, а кромпиришта опасали жутим тракама. Узбуна је дигнута на нечију дојаву да је њихов кромпир заражен бактеријом која узрокује кружну трулеж плодова. У магацинима су „замрзнути” вагони и вагони, на њивама је непокопане количине затекла киша – чекало се да се утврди да ли је дојављивач у праву или није.

Није био у праву. Пошто лабораторија у Нишу није пронашла бактерију, узорци су прослеђени еминентној лабораторији у Мађарској, па, пре неки дан, стиже резултат: сувоборска кртола није заражена бактеријом на коју се сумњало.

Нема бактерије, али има штете. Реч је о кромпирашком крају, о робним произвођачима семенског и меркантилног кромпира, домаћинствима која су се дигла из сиромаштва захваљујући овој култури. И уместо да се радују приходу, јер данас је цена кромпиру баш добра, сељаци поменутих села су читав месец гледали како други „скидају кајмак” од овојесењег приноса, док је њихов труд био под „ембаргом”.

Мало ко је од сувоборских кромпираша веровао у присуство бактерије, сумњали су да иза свега стоји „нешто друго”. Наравно, нису имали доказа, али су се присетили како је, својевремено, неаргументовано нападнут „Карнекс”, а после и мале млекаре, па се драгачевска „Валета” грдно напатила да докаже да су њени млечни производи посве исправни за људску исхрану. Питали су (још се питају) није ли то неко „убацио буву” да профитира увозом кромпира и за семе и за јело, и то баш у сезони кад се семенски набавља за пролећну садњу, а јестиви за зимницу. А кад се увозом засити тржиште, ћар је однео вајду.

Било како било, честити кромпираши ће извући дебљи крај. Јер производња хектара меркантилног кромпира кошта између 2.300 и 2.600 евра, а семенског бар 3.000 евра. Једномесечно одсуство са тржишта ће се, и те како, осетити. Хоће ли неко (и ко?) надокнадити штету због изгубљене добити, у још горем случају ако не изваде ни уложен новац, због недоказане сумње у бактерију? Тешко, пре ће бити да ће вук појести магарца. Пољуљан је и углед узорних произвођача кромпира за јело и за семе, а то је немогуће изразити новчаним еквивалентом. Под Сувобором не успевају ни пиринач ни банане, овде се живи и опстаје благодарећи великим површинама засејаним кромпиром чија се производња годишње мери у хиљадама тона.

*Новинар и писац