Повратак у будућност

Београд ће од 24. до 28. октобра бити домаћин Џез фестивала који се одржава по 22. пут. Манифестација, по којој је наш главни град био препознатљив седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, обновљена је прошле године после паузе која је трајала више од једне деценије. Под слоганом "И традиција и будућност" у српску престоницу су прошлог октобра дошли великани џеза попут Билија Комабама, Дејва Холанда, Ала Фостера...
Драган Амброзић, одговорни уредник програма Дома омладине, куће која организује Џез фестивал, каже да је и овогодишњи програм базиран на споју традиције и будућности.
– Београду недостају информације и из прошлости и из будућности, а управо се на тај начин најбоље може дефинисати садашњи моменат у светском џезу. Због специфичних кретања у светском џезу осамдесетих година дошло је и до кризе у овој врсти музике. Последњих неколико година ситуација се променила јер се џез показао као неисцрпна инспирација за музичаре који се баве плесном музиком и клабингом. Нове генерације су се са џезом сусреле на један нов начин, па је тако ова врста музике заинтересовала и неке младе људе од којих то није било очекивано.

Амброзић сматра да данашњи џез, осим што може послужити као музика за плес, шаље и јасну друштвену поруку.

– Џез се заснива на импровизацији и зато га није лако контролисати. У последњих неколико година појавило се много талентованих младих аутора . Џез у овом тренутку живи један сасвим нови живот. Отуда наша жеља да доведемо најзначајније младе, али и старије, ауторе, што је веома тешко. Циљ нам је да београдска публика открије прошлост и садашњост џеза.

Војислав Пантић, уметнички директор Фестивала, каже да је за овогодишњу манифестацију владало велико интересовање, па ће тако Београд крајем октобра посетити десетак страних новинара. Он напомиње да су се ове године музичари сами јављали организаторима са жељом да наступе на Београдском џез фестивалу. О томе колико је значајно за наш град да се поново одржава један овакав фестивал, Пантић каже:

– Потврду о значају фестивала добили смо прошле године на уводном концерту Дејва Холанда, када је сала распродата, а тако је било и до краја фестивала. Публика је препознала квалитет програма и одлучила да дође и укаже нам поверење. Били су одушевљени мајсторијама џезера које су слушали и очекујемо да ће поново доћи ове године и уживати у врхунском музицирању.

Када је у питању овогодишњи програм Фестивала, Пантић издваја следеће извођаче:

– Несумњиво највећа звезда фестивала је Џон Скофилд, кога је Београд чекао тачно 20 година. Први пут је требало да дође 1986. са Мајлсом Дејвисом. Други пут крајем осамдесетих са својим бендом, па тај концерт није одржан. У међувремену је његов бенд десет пута освајао награду за најбољи састав године, а он сам је пет пута награђиван као најбољи џез гитариста на свету. Захваљујући томе што он долази, Београдски џез фестивал сврстао се међу најзначајније манифестације овог типа у свету. Фестивал ће отворити "Esbjorn Svensson Trio" који је добио награду за најбољи европски џез бенд 2004. године, а затвориће "Bojan Z Trio". И Бојан Зулфикарпашић је добио награду за најбољег европског џез извођача 2005. Тако ћемо на почетку и крају фестивала имати најбоље европске џез музичаре. Отварање уз Бенија Голсона и Биг бенд РТС-а представља покушај нашег џез састава да се докаже са највећим светским уметницима, али и остварење њихове жеље да наступе са јединим живим џез уметником који је написао осам стандарда за џез репертоар и једним од последњих активних извођача из велике генерације бип-бапера педесетих.

Што се тиче пратећег, односно ноћног програма Џез фестивала, он је другачије конципиран од прошлогодишњег, будући да неће бити ограничавања на уметнике са балканских простора, већ ће се представити уметници из окружења, али и музичари из Европе и САД. Након ових програма, све посетиоце очекују џем-сешнови музичара.

– У пратећем програму ће учествовати најзначајнији бендови из својих средина, попут састава "Beady Belle" из Норвешке, "Fabian Kallerdahl Galore" из Шведске, "Roy Nathanson’s Sotto Voce" из САД, данског "Anderskov Accident", "Christoph Grab" квартета из Швајцарске, "Caravan Pas" из Француске, као и Јован Маљоковић и "Салса бенд".

Драган Амброзић каже да им је намера да Београд крајем октобра буде престоница џеза. За разлику од прошлогодишњег фестивала који се одржавао само у Дому омладине, овогодишњу манифестацију ће посетиоци моћи да прате и у другим просторима, попут Дома синдиката и Задужбине Илије М. Коларца.

– Џез је прва црначка и урбана музика у савременом западном свету. Организујући концерте у разним градскима просторима, ми га враћамо у његову природну околину. Дарујемо џез Београду и враћамо наш град овој музици. Некада је овај џез фестивал био један од најзначајнијих догађаја који је био важан чинилац културног живота српске престонице и иницијална каписла за све џез фестивале који су протеклих година почели да се одржавају у Србији. Ми, нажалост, немамо одговарајући буџет, већ баратамо цифром од 4,5 милиона динара, иако цео Фестивал кошта дупло више тако да је организација овакве манифестације велики ризик.