Марксизам у бизнису

Ви сте трговац, власник малопродајног објекта или, још боље, ланца истих. Господар канала промета. Сви се врте око вас. Ту су презаузети, неуротични купци који фрустрацију новог друштва лече – "шопингманијом". На другој страни, ваше продавнице и продајне полице су лимитиран пословни ресурс, својеврстан физички монопол на датој локацији, око кога се, због приступа фанатичним потрошачима, вреди борити. И произвођачи и разни добављачи, дакле, вилене око вас, све зарад реализације Марксовог сна: трансфера робе у новац. Наравно да у том галиматијасу недостаје још неко – политичари, који се боре за "наклоност" трговаца. Кеш на дневном нивоу је важан мотив гладијаторске политичке борбе.

Ослобођен комунистичких идеолошких стега, тражен, често уображен и бахат, трговац у односу са својим добављачима демонстрира лакоћу пословних одлука: препушта опуштено свој продајни простор недиференцираном раду ревносних добављача.

Много приступа је у игри, а најефективнији је онај који каже: "Опусти трговца, олакшај му посао, растерети га, преузми контролу и учини да верује да је главни".

Такав комфор малопродавца значи да његова радња или радње све више личе на радње њихових конкурената. Сетимо се само излагања производа компаније "Кока кола" у разноврсним продајним објектима, које је запањујуће идентично. Толико идентично да је тешко сетити се у којој радњи и са које полице смо узели омиљени производ највећег светског бренда.

Компанија "Кока кола" је поменута само као најуспешнија и најбоља школа модерног маркетинга. На тржишту сусрећемо унифицирану понуду готово свих значајнијих потрошачких брендова. Поред традиционалних роба дневних куповина, савремена потрошачка грозница дневног типа захвата и белу технику, аудио-видео опрему, модну обућу и одећу... Укратко, добра која су некада била предмет изразито планских куповина. Данас импулсивне, непланиране куповине постају предмет пажње добављача на тржиштима најразличитијих роба. Да би се такве куповине подстакле и постигао бољи пословни резултат, неопходна је унифицирана тржишна понуда и присуство брендова у виду такозваних корпоративних блокова, с прецизно дефинисаним редоследом излагања појединих производа, означавањем и препознатљивошћу цена, понуђеним промотивним материјалима... Малопродајни објекти, тако, са становишта понуде, почињу да личе један другом као "јаје јајету". Нема разлике. Комунистички и правично. Да потрошач не заборави произвођача и његове брендове, да лако нађе корпоративни блок у радњи, да одабере бренд, да "прескочи" конкуренцију, а не "замара" се памћењем места на којем је производ купљен. Што сличније, дисциплинованије и масовније, то ближе купцу и његовој одлуци да списка лимитирани буџет. Да ли је то прави одговор на захтеве "шопингманије" презаузетих потрошача?

Ко трговце сада памти? Рекло би се, ретко ко. Њихово готово марксистичко понашање – "свима исто" – убија шансу дугорочног појединачног опстанка.

За банализован приступ трговини, руку на срце, у нашем друштву деценијама је грађена одговарајућа клима. У социјализму су нас учили да трговина и није баш мудар посао. Узмеш-продаш. Просто и једноставно, није потребна школа. Отуда и деценијска негативна селекција кадрова. У трговински посао често се улазило кад се није имало куд, што потврђује и појава огромног броја ситних трговаца, пропалих радника – у периоду санкција и актуелне транзиције. Многи од тако регрутованих кадрова данас воде трговинске објекте.

На нашем тржишту све више влада безличје понуде. Ситуација је на неки начин слична оној из периода централизованог вођења привреде и разних тзв. центро-организација, које су државно-плански и унифицирано облачиле и храниле наше деке, баке, маме и тате. Унифицирана и дисциплинована понуда великих брендова је на сцени, као уосталом и забрињавајуће безличје неуких трговаца. Марксизам у понуди, овога пута диктиран иницијативом софистицираних добављача, is on the road again (парафразирајући некад сјајног рокера Елвиса Џи Куртовића).