О чињеницама ни речи

Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) у сарадњи са неформалним удружењем Родитељи у црном (РУЦ) од 2008. године води пројекат „Стоп забораву”. О свим налазима у случајевима Топчидер, Лесковац и РТС које ЦЕАС и РУЦ прате кроз пројекат опширно је писано у Извештају из јуна 2009. који је јавно доступан. ЦЕАС и РУЦ су у фебруару 2009, у оквиру пројекта, издали саопштење у коме су изразили „дилему и чуђење” поводом наименовања Младена Ћирковића – кога родитељи војника настрадалих у касарнама у Лесковцу већ годинама, без званичних демантија, доводе у везу са околностима под којима су војници страдали – на место заменика начелника ГШ ВС.

Политика је тим поводом објавила текст Мирослава Лазанског Атлантска флота против генерала Ћирковића (http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/ATLANTSKA-FLOTA-PROTIV-GENERALA-CIRKOVICA.lt.html) у коме се износи низ нетачних оцена о раду ЦЕАС. Узрок може бити елементарна непрофесионалност која би наложила бар гугловање и неколико телефонских позива у Србији пре него што се крене са звањем НАТО генерала да би се утврдило шта ради ЦЕАС, а што сам аутор наводи као методологију рада, или страх од конкуренције која прати трендове и стиче репутацију, тој јест страх од губитка монопола на (површно и спиновано) праћење појединих тема. Но, сам садржај текста указује да га је аутор написао или по наруџби генерала Ћирковића или целог Министарства одбране. Забрињава што је „Политика” стала иза текста у коме се демонстрира неразумевање улоге цивилног друштва, у коме провејава страх од захтева за отвореност у раду војске и министарства, поготову када је реч о пет неразјашњених смрти војника.

Исти сценарио поновио се недавно. ЦЕАС и НВО Фрактал су, у оквиру заједничког пројекта „Еволуција солуција”, организовали 26. и 27. октобра ове године изузетно посећену међународну конференцију „Србија, западни Балкан и НАТО – лекције научене, лекције које тек треба научити”. Конференцији су између осталих, присуствовали представници Министарства спољних послова, НАТО, ОЕБС, амбасадори Немачке, САД, ЕУ и Чешке, НВО и академије, ОХР, делегације ЕК на Косову, црногорског МО. Заступани су и ставови у прилог чланству земаља западног Балкана у НАТО, али и оштро противљење. Детаљи о конференцији, а за који дан и видео записи целог тока, могу се наћи на сајтовима ЦЕАС www.ceas.org.rs и НВО Фрактал www.ngofractal.org.

„Политика” је са скупа известила опет преко Лазанског, кроз текст „Конкурс за НАТО месију” (http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Konkurs-za-NATO-mesiju.lt.html). Организатори су, иначе, позив послали „Политици”, а не директно Лазанском, који сам признаје да је са исте врло брзо отишао, али доноси дисквалификаторске оцене о раду целог скупа, профилу учесника попут професора Села, нетачно преноси скоро све од назива конференције до онога шта јесте а шта није речено, да споменемо само неколико примера из обиља нетачности у тексту. Поново пробија тон омаловажавања улоге цивилног друштва.

Аутор погрешно преноси неформални део разговора са Јеленом Милић, која га је потакнута претходним искуством са горе споменутим текстом позвала да на једном од панела јавно сучеле мишљења, што исти нажалост није прихватио. „Политика” је стала иза аутора који се није потрудио да бар гуглује имена учесника а камоли да прочита нешто што су објавили, пре него што их омаловажи.

На конференцији се детаљно говорило о одредбама Лисабонског споразума ЕУ које дефинишу заједничку безбедносну и одбрамбену политику уније, попут одредаба о обавезујућој солидарности и Петерсбуршких задатака који дефинишу природу заједничких мисија које иду од мировних све до оружаних. Министар одбране је недавно објавио да је Србија постала пуноправни део те политике, без објашњења јавности шта то тачно значи. Ни Лазански о тим одредбама никад реч није написао. Нови стратешки концепт НАТО дефинисаће и структурну сарадњу са ЕУ па је логично пратити шта ће у њему бити, што је такође била тема скупа. Ови трендови анализирани су и у контексту степена реформе система безбедности, који Лазански погрешно изједначава са реформама војске, који су само један део. Поново се стиче утисак да Лазански намерно не пише о ономе шта и како радимо, већ пише по нечијој наруџби.

ЦЕАС их обавештава да Лазански задатак не испуњава како треба. Да је пратио цео ток конференције, чуо би и те како о Викиликсу за који тврди да га нисмо ни споменули. Чуо би неугодна питања која су постављена представницима Министарства спољних послова, који су пратили ток целе конференције, управо поводом извештаја Викиликса и чињенице да Србија не извози оружје јавно ирачким снагама, које је Викиликс навео као починиоце многих злочина. Постављено је и питање не чини ли то Србију потенцијалном метом оних који се, попут Ал Каиде, боре против октроисаних ирачких снага. Критикована је и оцена америчке државне секретарке Хилари Клинтон да је војна сарадња најбољи део односа двеју држава јер то даје легитимитет војсци која ни после шест година никога није казнила за пропусте а нема ни правосудних помака у решавању судбине побијених гардиста у Топчидеру и војника у Лесковцу. Српски Викиликс на ту тему попуњава скоро само ЦЕАС. А Лазански, „Политика”, Министарство правде и Министарство одбране?

директорка Центра за евроатлантске студије

Јелена Милић

------------------------------------------------------

Напомена

Гђа Јелена Милић замера „Политици“ да је „стала иза аутора” и текста објављеног у рубрици „Погледи“, па тим поводом напомињемо да у овој рубрици објављујемо и сучељавамо различита мишљења аутора иза којих редакција не стоји. Као што не стоји ни иза текста госпође Милић. На страницама „Погледа” „Политика” једино стоји иза редакцијског уводника.