За све су криви странци

Стајао је иза мене у реду и мрмљао себи нешто у браду.

У гаражи, на Обилићевом венцу, сви смо чекали са различитим степенима нервозе да платимо паркинг. У протеклих неколико месеци скочиле су цене, а при том аутомат и даље не разуме да имамо новчанице од 500 и 1.000 динара, тако да нам преостају само две опције: да сакупимо што ситнији новац или да станемо у ред испред благајне.

Прво сам помислио да се мени обраћа. Окренуо сам се и погледао га – био је то старији човек, релативно добро обучен и обријан. Споља је изгледао сасвим нормално. Али кад сам га мало боље погледао,схватио сам да је причао сам са собом док је чепркао по свом новчанику пуном разних папирића.

„Деведесет динара по сату! Страшно! Цене расту па расту! Ко ће оволико да плати? Деведесет динара по сату!”

У реду, помислио сам, сви ми тако размишљамо, ваљда. Али он наставља:

„Ово мора да је нека страна фирма. Дошли су овде и купили су наше паркинг гараже!”

Аха, сада ми је све јасно.

Размотрио сам чињеницу да српске фирме никада не би наплаћивале паркинг више него што треба. Чак би цене можда и снизиле да би више људи могло да приушти себи да се паркира у центру. Запоставио сам чињеницу да се бизнис у Србији води наопако тако да су фирме које зарађују мање новца у ствари имућне. Као на пример гараже. Колико смо само пута чули политичаре који нападају богате и супербогате као и легално и нелегално богате? Уобичајени фактори ове дреке су: а) лоши момци су богати б) добри момци смо сви ми остали.

Тако да мора да је странац ако поткрада људе подижући цене паркинга.

По логици ствари, кривац мора да буде странац. Замислите две српске фирме, једна је лоша а друга добра. Једна другу ће напасти, неће је нимало поштовати и на сваки могући начин ће је понизити (што ће касније наравно у медијима порицати).У слепој трци непоштовања реалности, обе фирме, и добра и лоша, на крају ће некако испасти жртве. Ниједна од њих неће бити агресор. Ово је само у случају односа између две српске фирме.

Међутим, ако је једна фирма страна а друга српска, улога негативца ће увек припасти страној фирми. То иде дотле да чак и када је страна фирма у сукобу са 150 домаћих фирми, опет ће кривац бити странац. Кад лоша страна фирма дигне цене паркинга, цела нација ће устати против ње, зановетајући и жалећи се. Кад лоша страна фирма спусти цене, цела нација ће подићи једну обрву сумњајући да је реч о некој завери. А када лоша страна фирма задржи цене такве какве јесу, цела нација ће се спремити за тоталну катастрофу, хиљаду пута гору него што би и један лош странац икада могао да замисли.

А шта је са добрим страним фирмама? Наравно да смо чули за њих! То су оне фирме које нису купиле Паркинг сервис. Заједничким снагама све стране фирме овог света су одлучиле да осуде цене Паркинг сервиса и узимање више пара по сату које је из тога произашло. Можемо да похвалимо људе који су седели у председништвима свих ових компанија и тужно климали главом говорећи: „Никада не бисмо тако нешто урадили… То је заиста превише!”

И пре него сто завршим ову моју малу побуну, само ћу додати да ниједна страна фирма није купила Паркинг сервис, ни добра, ни лоша , ни она равнодушна. А аутомати који не прихватају новчанице од 1.000 динара углавном и не раде.

*Американац у Београду

(Превела Јована Спаић)