Остала је само жеља…

Дуготрајуће питање на које чекамо одговор гласи: докле ћемо чекати на прву радост у Лиги шампиона!? Још годину, две или много више. У среду смо видели најмање две ствари: прва, да је Партизан још увек далеко од циља, и друга да је за тријумф у најјачем европском клупском такмичењу потребна срећа и играчи који ће моћи да одговоре задатим стандардима. У свему, вероватно, има доста истине, јер како другачије објаснити чињеницу да је и после десетог покушаја наш шампион остао „празних рукава” и то од екипе која у Португалији не бриљира, екипе која је последњи првенствени меч изгубила глат од последњепласираног тима такошњег шампионата. Где је онда наша лига у читавој причи?

Докле ћемо лагати једну друге, ослањати се само на наду, која је у спорту стално присутна. Али, када ће се наш клупски фудбал озбиљније укључити у све оштрију конкуренцију, коју свакако диктирају богати тимови са запада. Слаба нам је и репрезентација, у савезу је све више турбуленција, једноставно српски фудбал мора да тражи неки нови излаз, јер криза је све присутнија, хтели то да признамо или не.

Најављивао је Станојевић тежак задатак, знао је одакле прети опасност, међутим, младалачка тренерска знатижеља га је одвукла у другу страну. Партизан је утакмицу почео како се то данас модерним фудбалским речником каже „ултра офанзивно” и платио је цех. Ипак, је Брага демонстрирала врхунско баратање са лоптом, тактичку зрелост када је за то било потребе. Једноставно, чинилио се да ученици Пасијенсе у сваком моменту знају шта желе и да је само питање хоће ли се у Стојковићевој мрежи наћи једна или више лопти.

Остаје поново отворено питање због чега „психички спреман” голман Стојковић није боље реаговао код примљеног гола? Зашто је Петровић једна дочекао утакмицу на ногама, због чега Клео више није у оној голгетерској форми? Мореира је добар али само за домаће прилике.

Сигурно је да у Хумској једва чекају зимску паузу. Већ увелико се најављују играчке промене. Партизану су потребни млади и перспективни играчи, жељни доказивања. Странци, да, али само они који су у стању да помогну. Можда узети рецепт од комшија Румуна који доводе талентоване момке из Португалије, Бразила.

У свеопштој немаштини када већина наших спортских клубова мучи муку са финансијама, када буквално свакодневно моле за помоћ државу, Фудбалски клуб Партизан је постао и остао стабилан спортски бренд. Крајем маја идуће године у Партизанову касу ће се слити близу десет милиона евра од пласмана у Лигу шампиона. За наше прилике више него добро. А за тако нешто свакако је заслужна мирна и ненаметљива у јавности управа клуба. У реновирање стадиона, који данас изгледа сасвим пристојно уложено је преко пола милиона евра, али зато сада спортско здање у Хумској изгледа много лепше и пристојније. Верујемо да ће и игра бити лепша и пристојнија, јер Партизан то уме…

Драган Тодоровић