Срби се у Немачкој тешко интегришу

Берлин – У Берлину је одржан 4. самит посвећен интеграцији коме су присуствовали представници 35 мигрантских грађанских удружења у Немачкој, укључујући и оне из српске и хрватске дијаспоре.

Извештавајући са скупа, Селма Филиповић са Радија Дојче веле подсећа да су Немачку пре педесет година почели да насељавају први странци, тадашњи гастарбајтери, а јавне дискусије о њиховој интеграцији у немачко друштво отворене су тек пре четири године.

У центру пажње сваке дискусије о интеграцији странаца у Немачкој су досељеници из Турске, а људе пореклом са Балкана, у јавности мало ко и да спомиње. Ево како то објашњава Босиљка Шедлих, председница берлинског удружења „Култура југоисточне Европе“: „Они су најгласнији. То има везе с тим што долазе из великог Отоманског царства и наступају сасвим другачије. Људи са Балкана, посебно након што се Југославија расцепила, саставни су делови малих заједница, а иначе смо ми са Балкана увек били покорени и више смо се морали прилагођавати другима, него што смо могли некоме да се намећемо.”

Ранијих година незванично се говорило да су људи са подручја некадашње Југославије најбоље интегрисана група досељеника, међутим, статистике новијег датума су поражавајуће и дају сасвим другу слику, оцењује Милан Чобанов, председник Централног савета Срба у Немачкој.

„Није довољно само да смо вредни, да идемо редовно на посао и да не стављамо ципеле у ходник, него да смо интегрисани у све сегменте немачког друштва”, каже Чобанов.

Да грађани Србије нису довољно добро интегрисани у Немачкој, показују и подаци да је број незапослених Срба дупло већи од броја незапослених Немаца. Лоша интеграција видљива је и кроз школски систем, јер свега четири одсто српске деце похађају гимназију. Додатни проблем друштвене интеграције Срба у немачко друштво представља и то што се њихов културни живот не одвија у центру Немачке, већ на маргинама, и то већином не неким „фолклоријадама” и „певаљкама”, коментарише Чобанов.

„Наш велики проблем што се тиче српске дијаспоре, а онда се то тиче и дијаспоре из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, јесте структура људи који су долазили у Немачку протеклих 40 година. Они су дошли само привремено и тако су се и понашали. Нису инвестирали у школовање своје деце и сада имамо белај. Имамо ситуацију да нам недостаје један квалификовани и високообразовни средњи слој који би могао да буде носилац културе и светионик за оне који нису успели.”

Председник Хрватског светског конгреса у Немачкој Мијо Марић противи се давању паушалних оцена о странцима. Марић сматра да су дискусије о интеграцији странаца усмерене према проблемима и да се о добрим примерима интеграције уопште не говори.

То потврђује пример треће и четврте генерације хрватских досељеника којим асимилација у немачко друштво представља много већи проблем од интеграције, закључује Марић.