Роми не контролишу новац из Брисела

У стратегију Савета Европе за побољшање положаја око 11 милиона Рома, колико се процењује да их живи на Старом континенту укључена су чак три различита фонда – за социјалну политику, регионални развој и пољопривреда. Само у извору финансирања који се тиче социјале од 2007. до 2013. у стамбене и образовне пројекте намењене овој етничкој групи требало би да буде уложено више од 13 милијарди евра.

Како наводе представници Савета Европе, проблем није у новцу већ у томе што локалне организације по државама нуде забрињавајуће мали број конкретних пројеката за које би паре биле исплаћене. Управо на ову невољу указао је и европски повереник за рад и социјална питања Ласло Андор на конференцији о положају Рома која је недавно одржана у Букурешту.

– Средства која је за помоћ овој мањини могуће добити из фондова Европске уније у Србији најчешће пролазе кроз руке невладиних организација у којима уопште не седе ромски чланови, тврди Витомир Михајловић. Он каже да српски државни органи представљају спону између ромских корисника ове помоћи и извора новца који се налазе у ЕУ.

– Према прописима ЕУ да бисте за неки пројекат добили донацију, ваша организација која потражује одређену суму за неки пројекат дужна је да у његовој реализацији учествује са најмање десет одсто коначне цифре која бива уложена. Пошто финансијска подршка из Европе уопште није занемарљива, најмања цифра која се улаже по једном пакету помоћи износи око 200.000 евра. То значи да српска организација како би добила ту суму мора да издвоји чак 20.000 евра, а ретка су удружења која имају толики новац. У онима која га имају често нема ниједног јединог Рома, а нико не зна коме и како они крајњим корисницима прослеђују средства за пројекте – поткрепљује своју тврдњу Михајловић.

Он каже да ситуација није ништа боља ни у суседним земљама и да је Србија чак у бољем положају у односу на неке државе у комшилуку. Према подацима који су недавно обелодањени, Румунија је без обзира на то што ромска популација у овој земљи уопште није занемарљива по бројности, искористила свега један одсто расположивих средстава, док је Бугарска мало боља са око пет одсто подигнутог новца који је определила ЕУ.

Брисел је до 2007. године Србији даовише од 50милиона евра за пројекте који се тичу ромске популације. Пре тога ЕУ је помагала Роме кроз хуманитарну помоћ за образовање, здравствену заштиту и становање.

Још 3,8 милиона евра биће издвојено за предшколски програм намењен ромској деци, који би требало да допринесе смањењу одсуства са наставе и напуштања школовања, а предвиђена је и обука 178 нових педагошких асистената, најавио је недавно шеф Делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Димитриос Кипреос рекао је да је у последње четири године та организација издвојила два милиона евра за увођење педагошких и здравствених медијатора у оквиру поменутог пројекта.

Н. Б.

--------------------------------------------------------

Про­блем еми­са­ра у Стра­збу­ру

При Са­ве­ту Евро­пе у Стра­збу­ру за­се­да по­се­бан ме­ђу­на­род­ни Фо­рум ром­ских за­јед­ни­ца у ко­ји све чла­ни­це СЕ ша­љу од­ре­ђен број де­ле­га­та, у за­ви­сно­сти од то­га ко­ли­ко при­пад­ни­ка ове на­ци­о­нал­не ма­њи­не жи­ви на њи­хо­вој те­ри­то­ри­ји. Из на­ше зе­мље пре три го­ди­не у ово те­ло учла­ње­но је 11 еми­са­ра из Ср­би­је, али Ви­то­мир Ми­хај­ло­вић оспо­ра­ва на­чин на ко­ји су они иза­бра­ни.

– По­је­ди­ни пред­став­ни­ци ром­ске ма­њи­не у Ср­би­ји са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но су се кан­ди­до­ва­ли и оти­шли у Стра­збур без кон­сул­та­ци­ја са на­ма. Не бих да име­ну­јем те љу­де од ко­јих је је­дан чак и сво­ју же­ну увр­стио у де­ле­га­ци­ју као свог за­ме­ни­ка, али твр­дим да они ни­су ле­ги­тим­ни иза­сла­ни­ци и због то­га про­бле­ма сам, из­ме­ђу оста­лог, са пот­пред­сед­ни­ком вла­де Бо­жи­да­ром Ђе­ли­ћем про­шлог ме­се­ца по­се­тио Стра­збур – по­ру­чу­је Ми­хај­ло­вић.