Потребне деценије

Да би се ромска популација у Србији потпуно интегрисала у друштво потребне су најмање две до три деценије, каже у разговору за „Политику” председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић, посланик у Народној скупштини. Према његовим речима, „декада” посвећена овој заједници, односно период од 2005. до 2015. биће само почетна фаза побољшања положаја његових сународника у нашој земљи.

– За почетак је неопходно одредити колико припадника броји наша мањина на територији Београда и Србије. У званичној статистици регистровано је тек мало више од 100.000 људи, али наши подаци показују да је тај број од четири до пет пута већи. Неки прорачуни чак говоре да их у нашој држави живи и до 800.000. У сваком случају овај број најбрже расте у Београду и на северу. Без јаснијег увида не можемо ефикасно да покренемо ни процес едукације, запошљавања, решавања стамбеног питања, здравствене заштите и других горућих проблема – тврди Витомир Михајловић.

Он подсећа да је у склопу акције националног савета и овог лета у средње школе уписано близу 500 ромских ђака, док је на факултете примљено стотинак бруцоша који припадају овој мањини. Без обзира на што се оваква кампања организује сваке године и за сваку следећу генерацију, проблем образовања један је од највећих изазова који се везују за ову популацију у нашој земљи.

– Ту се суочавамо са дискриминацијом на етничкој основи која је присутна у школама у Србији, али и чињеницом да наши сународници економски нису у могућности да школују децу, односно да им обезбеде сва неопходна средства и опрему. У извесном броју породица малишани већ у четвртом разреду осмолетке достижу ниво едукације својих родитеља, па се дешава да се под утицајем одраслих ту њихово образовање прекине – објашњава Михајловић.

Наш саговорник, међутим, не сматра да већина Рома у нашој земљи, поготово у Београду, преживљава од сакупљања секундарних сировина, као што то показују неке процене. Он подсећа да многе породице из неразвијених општина са југа Србије управо у потрази за послом долазе на север државе и у престоницу.

– Ту невоље често проузрокују и документа, јер мали број њих има било какав званичан папир о пребивалишту и осталим личним подацима, углавном када је реч о нехигијенским насељима. У таквој ситуацији немогуће је уписати децу у неку образовну установу, извадити им здравствену књижицу и друге неопходне папире. Они не могу да изразе ни свој политички став и изађу на изборе за своје представнике – закључује Михајловић.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

Мањина без помоћи матице

Витомир Михајловић каже да је од 19 мањина које су оформиле своје националне савете, положај ромске тежак и специфичан, јер он нема подршку матичне државе, као што је то случај са другим заједницама.

– Осим Србије, једину помоћ и начин да се повежемо са сународницима из других земаља можемо да очекујемо од Европске уније, поготово што су на Старом континенту Роми најбројнија национална мањина. Када је реч о нашој држави, она је од почетка „Декаде Рома” у извесној мери помогла нашој мањини, али је за потпуну инклузију потребна још већа подршка. Проблем је што би по закону на радним местима у државним институцијама, службама и предузећима свака мањина требало да попуни 1,7 одсто радних места. Ромска је једина код које ова одредба није испуњена – закључује Михајловић.

-----------------------------------------------------------

Карлов угао

. Кад престанемо да се циганчимо по скупштини, можда ћемо обратити пажњу на положај Рома.

. Можда ћемо брже у Европу ако се наше друштво интегрише у ромску популацију, него обрнуто.

. Лако је с мирољубивим Ромима, тешко је са Звездиним ратоборним „циганима“.

. Роми су се вековима упињали да стигну наш стандард. Коначно смо им то омогућили.

. Шта ако неки од нас Роме још зову Циганима!? Па, и они нас зову Србима.

. Брига о Ромима је засад само на папиру. У ствари, на картону.

. Вицеви о Циги су политички некоректни. Али су, брате, смешни.

. Европска унија не жели да нас прими без Рома. Зато нам их, ваљда, и враћају.

Драгутин Минић