Зашто сада, и зашто овако

За само неколико недеља, од званичних парола о стабилним институцијама и чврстој коалицији на власти, Косово је упало у изненадну политичку кризу која расплет треба да добије на ванредним изборима 12. децембра.

Косовска политичка елита већ је прешла у изборно стање и све што се очекује у следећих четрдесетак дана биће у вези са изборима који би требало да редефинишу овдашњу политичку сцену и произведу нови мандат за процесе кроз које Косово треба да прође у следећих неколико година, укључујући и разговоре са Србијом.

Управо је питање „зашто сада и зашто овако?”, које се поставља у позадини пада владе, повезано са чињеницом да ће власт произведена на овим изборима имати мандат и обавезу да изнађе решења за нагомилане и компликоване проблеме.

Док су економски проблеми – велика незапосленост, распрострањено сиромаштво, мале плате и уопште тешки услови живота – на врху листе приоритета већине грађана Косова, несређени односи са Србијом су ставка тек негде на средини те листе обичних смртника. Ипак, управо сређивање будућих односа између Приштине и Београда једна је од ствари на које ће изборни резултат фундаментално утицати.

Следећа влада Косова имаће обавезу и мандат да уђе у „технички” дијалог са Србијом, за који је сасвим јасно да ће имати свестране политичке ефекте без обзира на то како га званично звали.

Јер иако дијалог са Београдом свакако није отварање питања статуса Косова, ти разговори су ипак смишљени да затворе питање статуса, без великих промена у форми (што би требало да значи да независност остаје гарантована), али са могућим модификацијама у садржају (што пак значи да север, без обзира на све деманте и противљења, јесте део ове приче).

Да би се то постигло, међународна заједница, или бар један њен део, свесни су да на обе стране морају да имају саговорнике који су спремни  – али и способни – да одступе од садашњих ригидних позиција и приступе договору који би отклонио препреке не само на релацији Приштина–Београд већ и на релацији Приштина–Брисел и Београд–Брисел.

Гледано дакле из ове перспективе може се схватити зашто је међународна заједница на Косову, која има обичај да се меша у много мање важне ствари – чак и до бизарних интервенција око именовања заштитника грађана– одлучила да допусти одржавање избора на брзину, без изборне реформе, са великом могућношћу за манипулације.

Одговор је, значи, у томе да су за међународну заједницу (или макар један њен део) избори неважни. Важан је њихов резултат који ће одлучити ко ће сести преко пута Бориса Тадића за преговарачки сто.

Тренутно су скоро све карте бачене на Хашима Тачија, па је ваљда зато логично да се дозволи да се избори одрже када њему одговара.

За Тачија и његову Демократску партију Косова ово је идеално време: ЛДК, другa партија по снази иза ДПК-а, тек је на путу да превазиђе унутарпартијске фракцијске борбе. Једина досадашња озбиљна парламентарна опозиција ААК Рамуша Харадинаја обезглављена je његовим поновним суђењем у Хагу. Нове политичке опције, Самоопредељење, Албина Куртија и, нарочито, грађанска иницијатива ФЕР, затечени су у раскораку јер су се спремали за изборе на пролеће.

Но, да ли ће Тачи уистину моћи да добије неприкосновени мандат ипак је далеко од сигурног. Док је међународној заједници можда најважније да Тачи – који се и до сада углавном показао вољним и послушним партнером Запада – предводи дијалог са Србијом, грађанима Косова је она економско-социјална листа приоритета много важнија и њихови гласови могу да донесу неки мање предвидљив резултат.

У једној таквој ситуацији, штошта може да зависи и од тога да ли ће, и у којој мери, Срби изаћи на изборе. Већи излазак Срба, осим што ће бити у интересу њиховог учествовања у институцијама, и тиме учествовања у одлучивању о својој судбини, може да се ослика и у већем српском утицају на стварање владе која ће, између осталог, добити мандат да разговара са Србијом и да разговара о косовским Србима.

Веће учествовање Срба, нормално, подразумевало би и већи утицај на агенду и исход управо тог дијалога.

*Главни и одговорни уредник приштинског листа „Коха диторе”