ЕУ: Србија политички напредовала, али правосуђе проблем

БРИСЕЛ – Процес проширивања Европске уније је добио нови замах, а на Западном Балкану је помирење напредовало, у припреми је дијалог Србије и Косова, док земље региона преузимају већу одговорност за регионалну сарадњу, наводи се у Стратегији проширивања коју ће сутра објавити Европска комисија.

Овај документ ће бити објављен заједно с годишњим извештајима о напретку држава Западног Балкана у придруживању ЕУ, у којима се оцењује да је Србија напредовала у политичкој демократизацији, има стабилну власт, а постоји и широка подударност у опредељењу политичких странака и власти и опозиције око стратегијског циља уласка у чланство ЕУ.

Али "први од свих услова" за даљи обострано жељени бржи напредак Србије ка чланству ЕУ, остаје достизање пуне сарадње с Хашким судом, односно докази да власти у Београду чине све да се коначно пред тим трибуналом нађу преостала двојица оптуженика, како су то нароцито желели да подвуку европски дипломатски званичници у Бриселу.

Главнина овог извештаја, који ће сутра усвојити и колегијум свих комесара Евопске комисије, дата је на увид агенцији Бета с објашњењем да су још могући неки додаци око виђења проблема насиља екстремистичких група према хомосексуалцима, Ромима и другим мањинским групама.

Ваљана допуна, довршетак Реформе правосуђа је у извештају Европске комисије означен као неодложни задатак јер је то битна ставка услова политичке демократије, испуњавања мерила из Копенхагена, а повезано је непосредно и с даљим нужним успесима у битки против организованог криминала, корупције, сукоба интереса.

Европска комисија је упутила више мисија у Београд, у настојању да се заједно са српским властима нађе најбоље решење за поспешење реформе правосуђа.

Ипак, наводи се у извештају, мањкавости и немање увида у поступак избора судија и тужилаца "доводи у питање независност правосуђа и може довести до политичког уплива" на српско судство.

Велике замерке, исто као кад су у питању остале земље Западног Балкана, упућене су и на рачун "општепроширене корупције".

Подвлачи се и очекивање да српски парламент усвоји закон о финансирању политичких странака.

Европска комисија има похвалне речи за подстицање плодотворније сарадње Србије са суседима, посебно с Хрватском и најновијим потезима у унапређивању веза с Босном и Херцеговином.

Велики значај се у извештају придаје одлуци власти у Београду да заједно с ЕУ, кроз резолуцију УН, покрену дијалог с Приштином, што се види као залог јачања стабилности региона, бољег живота људи и пута у Европу.

Све мере које су српске власти предузеле за испуњавање услова за укидање "шенгенских виза" ЕУ су истакнуте као узорне, укључујући надзор граница и поузданост докумената, али је упозорено и на појаву "лажних азиланата".

"Видан напредак је остварен у битки против организованог криминала, а сарадња кључних служби у Србији, региону и међународној равни је донела добре резултате у истрагама на високом нивоу и хапшења многих оптужених", наводи се у извештају Европске комисије.

У извештају се наводи да је заплена имовине стечене организованим криминалом почела ревносније да се примењује, али да се морају даље ојачати капацитети служби за спровођење закона, с циљем да користе савремене, посебно финансијске истражне технике.

Комисија наводи да је Србија наставила јачање капацитета полиције, уз побољшања у специјалним службама криминалистичке полиције, као и да је поспешена сарадња различитих полицијских структура, али и регионална и међународна полицијска сарадња.

"Србија је остварила известан напредак у битки против тероризма, пошто је усвојен закон о војној безбедности и војним обавештајним службама", наводи се у извештају и додаје да је "нужно, ипак, да се побољша политика спречавања (тероризма) - база података осумњичених за тероризам још није успостављена".

Слаб је помак, сматра извршно тело ЕУ, и у заштити личних података у Србији.

Од Србије се тражи и "предусретљивији став" према учешћу Косова у регионалној сарадњи и трговини, уз признавање засад спорног царинског печата Косова и даље унапређење сарадње с Еулексом, посебно око сређивања прилика на северу Косова.

Комисија у Бриселу је дала и веома темељиту анализу српске привреде, уз констатацију да је дошло до извесног раста бруто домаћег прозвода, али и недовољног напретка у структуралним реформама, привлачењу страног капитала, уз очекивање и неких најновијих нагодби владе у Београду и Међународног монетарног фонда.