Тешко ћемо остварити дефицит за 2011. годину

Економски аналитичар Никола Алтипармаков изјавио је да неће бити нимало лако испоштовати недавно усвојена фискална правила, према којима је предвиђено смањење буџетског дефицита са овогодишњих 4,8 одсто на четири одсто бруто домаћег производа у наредној години.

Изменама Закона о буџетском систему уводе се, наиме, строга фискална правила која предвиђају да се постепено буџетски дефицит са садашњих 4,8 одсто БДП-а смањи на један одсто до 2015. године.„Буџетски дефицит за ову годину од 4,75 одсто БДП-а биће свакако ’испоштован’. Ребаланс је договорен са Међународним монетарним фондом и ту неће бити проблема”, изјавио је Алтипармаков Танјугу.

Он је, међутим, указао да ће бити тешкоћа када је у питању дефицит за наредну годину, јер „правила фискалне одговорности подразумевају да се дефицит смањи на четири одсто и очигледно је то велики изазов, јер, са једне стране, треба да смањимо мањак у буџету, а, са друге,да одмрзавамо плате и пензије.”

Алтипармаков, који је при Америчкој агенцији за међународни развој (УСАИД) радио као фискални саветник, подсетио је да ће плате и пензије бити повећаване три пута наредне године и да ће укупно повећање износити око десет одсто, што значи да ће само по том основу бити потребно додатних 40 милијарди динара.

Са друге стране, смањење дефицита од 0,8 одсто БДП-а значи у реалном износу смањење у буџету за око 20 милијарди динара, прецизирао је Алтипармаков.

Он је указао да би фискална одговорност и поштовање недавно усвојених фискалних правила омогућило уравнотежење буџета у наредних четири до пет година, без повећања пореза. „Међутим, ако се та правила не испоштују, биће неопходно повећати пореске намете. Мислим да ће 2011. година бити добар тест за то колико постоји политичка и друштвена спремност да се испоштују прописи и уравнотежи буџет без повећања пореза”, рекао је Алтипармаков.

Овај економски аналитичар тврди и да нису тачне тврдње појединих економских аналитичара да је инфлација допринела пуњењу буџета републике, односно да је због потребе за већим убирањем прихода допуштено да она пробије зацртане оквире за ову годину (шест плус минус два одсто).

Према његовим речима, Министарство финансија је било веома одговорно у том погледу, јер је било против ранијег одмрзавања плата и пензија и додатног трошења било каквих средстава из буџета.„Са становишта јавних финансија, Министарство финансија се трудило да се уштеди све што се може, како би се, између осталог, ограничио и негативни утицај на инфлацију. Ако погледате шта је највише допринело последњих месеци расту инфлације, видећете да је то раст цена хране, а не веће трошење буџетских средстава”, нагласио је он. „Тек ћемо, у ствари, видети када се одмрзну плате и пензије колики ће то бити додатни ’удар’ на инфлацију. За сада је све примарно било одређено екстерним растом цена хране, али се и када је реч о тим ценама очекује да се до средине 2011. врате на ниво на коме су и биле”, каже Алтипармаков.

Наравно, додао је он, није добар знак што је инфлација изнад горњег лимита, али није ни катастрофално лош, јер је резултат спољних околности.

Када је реч о планирању буџета за 2011. годину, прецизирао је Алтипармаков, не би било добро смањити капиталне инвестиције како би се на што бољи начин прегруписао смањени износ средстава који ће бити на располагању. „Ако се размишља да се са капиталних инвестиција преоријентишу средства на субвенције привреди, то не би било пожељно са становишта дугорочног раста. Те субвенције привреди су и објашњаване тренутком кризе. Ако криза пролази, оне нису оправдане, а нарочито нису оправдане ако се због тога смањују улагања у инфраструктуру”, оценио је Алтипармаков.