Српска потраживања 11,6 милијарди долара

После крвавог рата 1999. године и протеривања Срба и српске државе са територије њене јужне покрајине, на Косову и Метохији је остала вредна српска имовина: куће, виногради, воћњаци, њиве и ливаде, а српска предузећа се распродају.

У социјалистичкој Југославији постојао је Фонд за подстицање бржег развоја неразвијених република и покрајине Косово. До 1963. године средства за ове намене директно су трансферисана из државног буџета. Од 1963. уведена је законска обавеза издвајања 1,92 одсто друштвеног производа, што је коришћено за подстицање бржег развоја три неразвијене републике – БиХ, Црне Горе и Македоније – и Покрајине Косово и Метохија.

Осамдесетих година, осим обавезног издвајања из привреде, било је предвиђено да развијене републике и покрајина Војводина сваке године на Косову изграде по једну фабрику. Космет, као најнеразвијеније подручје, имало је специјалан статус, пошто се у покрајину пласирало између 33 и 38 одсто укупних средстава Фонда.

Колика је вредност "заробљене" српске имовине на Косову и Метохији? Српска влада процењује да су обавезе Косова и Метохије према Фонду за подстицање бржег развоја недовољно развијених – 17 милијарди долара. С обзиром на то да је Србија у средствима Фонда учествовала трећински, наша потраживања су по том основу вредна 5,5 милијарди долара. Према подацима Привредне коморе Београда, предузећа из Србије имају на Косову 1.358 објеката, при чему само ПТТ-у припада 130, ЖТП-у 55, ЕПС-у 18, а "Србијашумама" 45. Имовина ових 1.358 предузећа се процењује на најмање једну милијарду долара. Ова рачуница је изведена тако што је до сада на Косову продато 350 предузећа за 300 милиона евра.

Држава Србија је под притиском међународне заједнице преузела косовски дуг у укупном износу од једне милијарде и 182 милиона долара. У последњих неколико година, по основу камата за косовски дуг, Србија је платила 350 милиона долара. Од милион хектара косовскометохијске земље више од половине (55 одсто) је у тапијском власништву Срба.

Са Косова и Метохије је после 1999. избегло више од тридесет хиљада српских породица, а вредност имовине коју су тамо оставиле процењује се на најмање четири милијарде долара.

Према томе, држава Србија по основу имовине својих грађана и предузећа, средстава уплаћених бившем Фонду за кредитирање бржег развоја недовољно развијених и косовског спољног дуга потражује најмање 11,6 милијарди долара. Да су у питању велика потраживања, потврђује и податак да се косовски бруто-друштвени производ процењује на 2,5 милијарди долара.

Каква је судбина српске имовине на Косову и Метохији? Унмик већ неколико година преко Косовске поверилачке агенције распродаје српску имовину, без икаквог знања и учешћа самих власника. Супротно европским стандардима о приватизацији, КПА формира нова предузећа, на која преноси имовину, док обавезе остају ранијим власницима. Имовина тих новоформираних предузећа се продаје у виђеном стању, без прецизног утврђивања њене вредности и власника. Приходи од приватизације одлазе у косовски буџет. Само мали број радника приватизованих предузећа, које одабере Косовска поверилачка агенција, стиче право да учествује у расподели 20 одсто оствареног приватизационог прихода. Уз сагласност Унмика, КПА незаконито распродаје српску имовину, а њени стварни власници не могу да учине ништа.

Од преговарачког тима који је формирала влада Србије очекује се да много активније него до сада, пред нашу, косовску и светску јавност, изађе с поузданим и прецизним подацима, о томе колика је вредност "заробљене" српске имовине на Косову и Метохији. Ово је нарочито важно, пошто будући коначан статус Косова и Метохије може бити дефинисан супротно српским интересима. Због тога је веома битно да српски преговарачки тим саопшти свету да су грађани Србије у протеклих пола века – и поред тога што је ова република припадала кругу мање развијених европских подручја – несебично издвајала огромна средства за бржи развој Косова и Метохије.