Треба нам кампања за информисање потрошача

Да ли читате декларације на производима?

Покушавам да читам декларације на производима које купујем, али врло често не успевам јер су слова толико ситна, да би требало да носим лупу са собом сваки дан. Као да се неко намерно труди да купци не сазнају шта заиста пише на декларацијама. При том, немам диоптрију и немам проблем са видом, али се изнервирам сваки пут кад не успем да прочитам састав пре свега прехрамбених намирница и сазнам макар оно основно.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Љубазно, а ненаметљиво особље које не покушава да вам по сваку цену нешто прода, али које уме да одговори на питања и да вам пружи праву информацију. Посебан опрез потребан је у банкама јер огромна већина људи не зна ни терминологију нити банкарске операције, а службеници су обучени да вам предоче само предности неке картице, позајмице или кредита, а ђаво се крије у детаљима, тј. у ономе што вам не саопштавају.

Увозна или домаћа роба?

Не делим робу на увозну и домаћу, јер порекло не гарантује квалитет. Оно што ме опредељује за куповину неке робе јесте стање у мом новчанику и поверење у испробане произвођаче. То се нарочито односи на прехрамбене производе и ту дајем предност домаћој роби, али има пуно области у којима нисмо конкурентни, па кад је у питању, рецимо, кућна и лична козметика или техника, увек бирам проверене иностране брендове. Не верујем у успешност кампања „купујмо домаће“ јер се потрошачи углавном понашају крајње рационално и купују у складу са могућностима, а не са нечијим жељама.

Да ли купујете на снижењима?

Одећу и обућу готово искључиво купујем на снижењима, али у иностранству, јер су то заиста права снижења, а о избору и квалитету да и не говорим. Једино храну никад не купујем на снижењима јер одмах помислим да нешто није у реду, чим је цена пала.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Снижења код нас не наликују онима у иностранству јер су, прво, минимална, а друго, понуда робе је врло ограничена. Само се нашим трговцима, изгледа, не исплати да се реше залиха. Често роба коју нуде на снижењима у ствари кошта баш толико, а у редовној продаји је дебело прецењена.

Колико на избор производа утиче дизајн и реклама?

Предност дајем дизајну, јер ни најбоља реклама не може да прода лоше упакован производ. Дизајн домаћих производа се последњих година доста поправио, али још увек није достигао европски ниво, док су нам рекламе одличне. Очигледно је да наши произвођачи не штеде на рекламама, док на дизајну мора да се поради јер се наша роба тешко пробија на захтевно европско тржиште између осталог и због дизајна. Признајем да сам неретко класична жртва реклама и да неки производ купим само зато што сам безброј пута чула за њега и помислила – мора да је добар чим га оволико рекламирају!              

 Да ли чешће користите картице или готов новац?

Користим углавном готовину јер тако имам бољи увид у то колико трошим и колико смем да потрошим. Картице су привлачне јер дају лажни осећај сигурности (немам пара, али имам картицу), те бих очас посла могла да се нађем у минусу.

 Хипермаркети или мање локалне продавнице? 

Свакодневну куповину обављам у најближим продавницама, а за оне веће куповине одлазим у хипермаркете, због избора робе и цене. Добро је што је отворен велики број различитих хипермаркета јер се они такмиче у погодностима за купце. Викендом одлазим на пијацу, јер је поврће и воће бољег квалитета и често јефтиније него у хипермаркетима.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Јесу, променили су нам навике. После толико посних година, добили смо оно најважније – право избора. Навикли смо се и на богату понуду и на акције и на скупљање купона... на све оно што је у Европи одавно било на располагању потрошачима.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Сваког дана купујем оно најосновније, а једанпут или двапут месечно одлазим у хипермаркете.   

Шта подразумевате под квалитетним производом? 

Квалитетан производ је онај који траје, што често унапред не можете да знате. Зато мислим да ни цена ни порекло не гарантују квалитет. Ако вам се, као мени, пегла познатог иностраног произвођача, коју сте пристојно платили, поквари за неколико месеци, онда се осећате превареним јер сте платили име, а не квалитет. Или, ако отворите кутију провереног домаћег сира, а запахне вас непријатан мирис, питате се ко вас је насамарио – произвођач који се искварио, трговац који га није складиштио по прописима, или сте сами криви ако нисте обратили пажњу на рок трајања...

Добре ципеле су…

Удобне и лепе. Оне у којима могу да пешачим до посла и назад, које ми не стежу ноге као да сам их ставила у менгеле. Носим и равне и са потпетицом, али не експериментишем са висином. Не пратим слепо моду ни у чему, па ни у обући, имам пре свега удобну и квалитетну обућу. Са завишћу гледам девојке и жене које умеју грациозно да ходају у ципелама с вртоглавим штиклама, а са искреним жаљењем оне које „набадају“ и посрћу зарад лепоте.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?  

Трудим се да се здраво храним, с мањим или већим успехом, те у мом фрижидеру обично има јогурта, младог сира, парадајза, зелене салате, пилећег меса, броколија, сезонског воћа.. .„грешне“ намирнице се обично и не налазе у фрижидеру!

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Јесам, али сам врло ретко истеривала правду и жалила се, јер немам ни времена ни живаца за надгорњавања с продавцима. Једноставно сам престала да одлазим у продавнице у којима ми је наплаћено више него што треба или из којих сам донела кући неку робу с грешком.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Да, имамо нови Закон о заштити потрошача, донет 12. октобра ове године, који уређује основна права потрошача, услове и средства заштите, права и обавезе удружења и савеза за заштиту потрошача. Закон предвиђа и доношење Стратегије за заштиту потрошача, као и Националног програма заштите угрожених потрошача.

Ко штити права потрошача у Србији?

Према Закону, права потрошача штите и надлежно министарство и други органи и организације, удружења и савези, привредне и професионалне коморе и други учесници на тржишту. Влада би требало да образује и национални савет за заштиту права потрошача. Нисам, међутим, сигурна да потрошачи у Србији знају која су им права, коме да се обрате и какву врсту помоћи могу да добију. Потребна је једна озбиљна кампања чији би циљ требало да буде информисање потрошача и промовисање њихових права.