Ем-Ти-Ви у миксу са „Грандом”

Београд - Документарни филм „Опуштено” Оливере Милош Тодоровић биће премијерно приказан вечерас (среда) у 20 сати у Дому културе Студентски град у Београду.

Ово полусатно дело, првобитно названо „О муцању на фејсбуку о сплаву”, одсликава социјалне промене у друштву; не осуђује, већ посматра и слуша, посебно оне које ретко питају за мишљење, вероватно зато што претпостављамо да сви мисле исто – да су они „фејсбук генерација блејача по сплавовима”.

Користећи за наслов реч „опуштено”, преовлађујућу мисао ове генерације, ауторка Оливера Милош Тодоровић каже да филм тражи одговор на питање: Какве су данашње генерације и чија су они заслуга?

– Одувек ме је занимало како то да од моје рокенрол-партибрејкерс генерације изникне микс генерација „Гранда” и МТВ-а, како их назива социолог Смиљка Томановић? Како то да смо ми радикалнији од наше деце? Ко је крив и зашто? И да ли ја, у ствари, претерујем? Да ли је погрешан њихов систем вредности или је једини могућ у систему без вредности? Да ли је баш тада највећа одговорност родитеља да њихови критеријуми постану и дететови? – пита се ауторка чији филм је подржан средствима Секретаријата за културу града Београда.

Без психолошких трикова и визуелне симулације стварности, пратећи причу три седамнаестогодишњакиње: Исидоре која се после шест година вратила из Италије, Бобане која жели да постане пи-ар менаџер и Александре којој смета што одрасли не разумеју да су данас друга времена и пореде данашње време са њиховим, филм уочава „вредности” које се промовишу кроз школство и кроз, све присутнији, медијско-естрадни простор.

– Та стална преиспитивања и одговорност према животу, дају ми наду да ћу моћи да утичем на своје дете да јој једини избор не буде „мајица без стомака” и парада кича, да ће знати речи: „извини, молим и хвала”. Не попуштам у амбицији стварања могућности избора, искрено заинтересована за то у шта данас седамнаестогодишњаци верују, ко највише на њих утиче, шта је за њих успех, да ли је знање замењено ауторитетом силе? – истиче редитељка Тодоровић која у окружењу које промовише бесмисао и безнађе, агресију, немоћ и социјални аутизам, у свом најновијем делу бележи „дух времена” као аутентичан индивидуални рефлекс на јунакиње.

У свом документаристичком приступу, ауторка рачуна и на оно најдрагоценије у документарцу: спонтаност, случајност и емоцију.