Позитивна енергија

У петак, 29. септембра званично се отвара 47. октобарски салон под називом "Уметност, живот и пометња". Селекција је поверена Ренеу Блоку, кустосу из Немачке, уз сарадњу Барбаре Хајнрих и асистенцију Александре Естеле Бјелице. Четири дана уочи отварања, атмосфера у Културном центру Београда, који је организатор манифестације, више је него узаврела. Као и обично, све стиже у последњи час, мада је Рене Блок већ десетак дана у Београду где интензивно ради на постављању радова у чак 15 изложбених простора!

Октобарски салон ће и ове године, по трећи пут, бити међународна изложба, уз учешће више од стотину уметника са свих континената. Рене Блок (1942) дугогодишњи је директор музеја Фридерицијанум у немачком граду Каселу, познатом по чувеној међународној изложби "Документа". У својој 22. години Блок је основао галерију у којој су излагали тада млади, још неафирмисани, а данас надалеко чувени уметници као Герхард Рихтер, Сигмар Полке, Волф Фостел, Јозеф Бојс, Нам Џун Пајк и међународна група Флуксус. Организовао је бројне изложбе на релацији Берлин–Њујорк, од којих је посебно значајно прво представљање Јозефа Бојса у Њујорку. Био је директор Бијенала у Сиднеју Истанбулу, Кореји...

● Који је био основни критеријум приликом избора излагачких простора у Београду?

– То пре свега зависи од тога шта град нуди. Морам признати да је за мене веома интересантан део посла да у разним градовима света проналазим занимљива места у којима уметнички рад може бити изложен. Овогодишњи Салон одвијаће се у 15 различитих простора. Није било лако контролисати их, али сваки од њих, укључујући и официјелне галерије и музеје, као и оне који то нису, има специфичан карактер и приликом избора простора водили смо рачуна о томе како се поједина уметничка дела уклапају у тај простор. Битно је и да само уметничко дело подвуче карактер тог излагачког простора. У Музеју "25 мај" биће класична поставка. Слике и скулптуре, док ће у алтернативнијим просторима као што је на пример магацин Нолита бити видео-радови.

● На позивници је штампан рад Роиа Варе на којој је табла која означава смер за уметност постављена у супротном смеру од оне која упућује на живот. Да ли је и то некаква пометња?

– То јесте у вези са конфузијом. Када сам био у Финској, срео сам уметника Роиа Вару и он ми је показао део перформанса из којег је заправо извучена ова фотографија за позивницу. Рад се зове "Уметникова дилема" и настао је 1997. године. Када говоримо о уметности и животу, интенција о повезаности постоји још од 60-их година прошлог века, када се уметничка реалност везивала за живот. Свакодневни предмети као што су ђубре, рекламе, нађене ствари нашли су своје место у уметности. То је водило ка рушењу традиционалних жанрова. Употреба природних и одбачених материјала и објеката из свакодневног живота и њихово поновно скупљање у стварном простору, довели су до радикализације питања где уметност престаје да буде уметност и почиње да бива живот.

● Колико се у радовима на Салону осећа утицај политичких и социјалних прилика у данашњем свету?

– Конфузија у данашњем свету је све већа. Политичких невоља је све више и већина радова на неки начин одражава актуелна збивања. Уметници су политички свесна бића, тако да је укључивање таквих аспеката у уметнички рад сасвим логично. Када је реч о радовима српских уметника, не могу рећи да они више од других рефлектују политичке и социјалне проблеме, будући да се то, као што кажете, можда очекује због вишегодишње нестабилне ситуације у вашој земљи.

● На Октобарском салону наћи ће се значајан број уметника из Скандинавије. Ви ћете следеће године бити и кустос скандинавског павиљона на Бијеналу у Венецији. Да ли избор скандинавских аутора може да се схвати као нека врста њихове промоције?

– Ви знате да сам се ја доста бавио Балканом у смислу уметничких тема, изложби, упознавања и представљања уметника, јер је односу на уметност централне Европе, подручје Балкана дуго било периферија. Иста је ситуација и са Скандинавијом, где сам радио сличну ствар пре тога. Тамошња уметност се такође доживљава као периферна у односу на централноевропску. Зато су ме те земље заинтересовале као кустоса, да истражим какви уметници тамо постоје и шта раде. У том смислу је занимљиво да се радови "северне периферије" прикажу у Србији. Данас је та "периферија" веома присутна на међународним изложбама. На пример, на изложби "Документа" у Каселу, раније сте само могли да сретнете уметнике из централне Европе и Америке, а данас доминирају аутори из југоисточне Европе.

● Октобарски салон биће у новембру представљен и у Каселу. Шта ће то значити за Београд, па и за Касел

– Биће представљен део изложбе, у једном простору. Не могу да кажем шта ће то значити самим градовима, али за мене као кустоса је важно какве ћу нове информације пренети тим местима. Такође ми је важна чињеница да ће се уметници из Србије представити у Каселу. То ће бити много мања селекција и укључиваће само видео-радове. Биће то моја последња изложба у Каселу јер после осам година на челу музеја Фридерицијанум постајем слободан кустос.

● Годинама уназад долазите у Београд и Србију и кажете да има много позитивне енергије. Како је препознајете?