Неизазван коментар

Иако коментар г. Спасојевића ,,Очекивани домети Канкуна”(,,Политика”, 10. новембра) сматрам добрим за редакцију ,,Политике” и корисним за саму тему, јер је поново износи пажњи јавности, ипак се питам шта је била његова сврха.

Мој прилог ,,Слаб залет за Канкун” је новинским простором ограничен приказ и критичка оцена исхода састанка у Тјанђину а не претенциозна студија која би одговорила на питања г. Спасојевића. Радећи на њему, поклонио сам поверење десетини коментара стране штампе и неких учесника састанка, а прилог је по садржају наставак неколико досадашњих текстова из области екологије које, изгледа, аутор није удостојио својом пажњом.

У полемичким текстовима с почетка децембра у ,,Политици” и ,,Данасу”, бранио сам тада предстојећи самит у Копенхагену од екоскептика ослањајући се на опрезан оптимизам угледних научника и стручњака.

Самит и Споразум из Копенхагена, о чему су нам оцене подударне, (учесници, понашање, начин доношења одлука, значај) обрадио сам у опширнијем приказу под насловом ,,Кад нобеловац промаши” у ,,Данасу” од 24. децембра, а јулски састанак у Бону приказао сам, такође, у ,,Данасу” од 15. јула, под насловом „Од Копенхагена према Канкуну”. Да их је удостојио пажње г. Спасојевић можда не би имао потребе за враћањем на већ пређени део пута ка Канкуну. Можда би му у томе могао помоћи и прилог г. М. Горбачова, руског државника, сада председника Међународног зеленог крста, у ,,Интернешенал Хералд трибјуну” од 4. новембра, на који га колегијално упућујем.

Од мене, лаика забринутог због овде још несагледане опасности по нашу земљу и целу планету од загађења гасовима ,,стаклене баште” – толико. Али зато би се, од г. Спасојевића или пи-ар службе министарства у којем ради, могло очекивати да уложе више напора у едуковање наше јавности о проблематици заштите животне средине која ће им се, пре него после, појавити као проблем са којим ће се морати суочити.

П. С. Примедба ,,нове обавезе из Копенхагена не постоје” односи се на интервенцију редакције којом је измењена та једина реченица, која у мом тексту, иначе гласи: ,,Поред реконфирмисања обавеза…из Копенхагена…(на овом састанку) ,,није било нових, значајнијих иницијатива”.

Надам се да ће овај одговор задовољити аутора коментара и да ће тиме наш јавни дијалог бити завршен.

*Члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији