Неповерење убија кошарку

Концепт новог устројства Кошаркашке лиге Србије који је израдио Небојша Човић на предлог прволигаша (18 клубова) у старту се срушио као кула од карата. Иако је направљен по узору на најбоље европске лиге, наишао је на противљење и бојкот већине прволигаша који су опструкцијом кворума спречили да се размахне расправа и лопта је пребачена на Управни одбор КСС који би требало на састанку који је заказан за понедељак да пронађе начин да се, бар за почетак, представници клубова окупе и саслушају. Оно што ову „игру” чини апсурдним је чињеница да у највишем телу кошаркашке организације махом седе исти они који су се поделили на два, изгледа, непомирљива табора. На једној страни су Партизан и „мали” клубови, а на другој Црвена звезда, Хемофарм, ФМП...

Подсетимо, „Човићева лига” је замишљена као привредни субјект, регистрована као друштво са ограниченом одговорношћу. Суштински, разлика у односу на досадашњи концепт огледа се у томе што главну улогу више не би имао појединац, директор, већ систем заснован на скупштинском одлучивању. Оснивачки улог би износио хиљаду евра за сваки клуб (по један глас), док би КСС почетним капиталом од 4.500 евра „купио” 20 одсто власничких права (три гласа). У управљачкој шеми се налазе скупштина, директоријум, директор и два заменика, а крајњи циљ је пуноправно чланство у Европској лигашкој асоцијацији (Улеб). Наизглед, предлог не садржи било шта спорно. Због чега је онда дошло до спора и како изаћи из лавиринт ситуације, потражили смо одговор од председника Кошаркашког савеза Србије Драгана Капичића.

– Досадашњи начин функционисања лиге евидентно није био покривен организационо, али ни у складу са Статутом. Зато смо покушали да то разрешимо новом формом која би клубове обавезала и нормативно и оним што се зове модерно такмичење. У серији састанака који су углавном били јалови ипак смо донели одлуку да се направи нови концепт и за то је био задужен Небојша Човић. Присуствовао сам промоцији, а ради се о озбиљном и темељном документу који је одлична основа да се у демократској расправи дође до коначног и најбољег решења за све учеснике. Међутим, иако су сви представници изразили захвалност на труду који је Човић уложио, не доводећи у питање стручност, педантност и транспарентност предлога, дошло је до поларизације која у основи има велико неповерење.

Да ли се то неповерење огледа и у имену Небојше Човића и да ли би исти предлог, да сте га ви рецимо сачинили, боље прошао?

– Мислим да се не ради толико о личном аспекту, мада би неко и ту могао да нађе разлог. Човић је добио задатак од колега и не би му га ни дали да у су у старту имали неповерење. Концепт подразумева нову филозофију организовања и рада. Лига би функционисала као фирма где би све било финансијски и кадровски покривено у модерној форми. Ништа у концепту нисам видео као опасност већ као стратешку предност наших клубова у случају да дођу у ситуацију да могу да бирају да ли ће интересе бранити директно преко Улеба или паралелно са НЛБ.

Када се „загребе”, испада да су највећи проблем комесар и делегирање судија. Колико је истине у томе?

– Објашњење једне стране да би комесар требало да носи највећу одговорност и да се на њему ломе копља, у амбијенту толиког неповерења није најбоље решење. Предлог да се приоритет да кадровским, а не суштинским питањима доводи у опасност могућност било каквог договора јер оспорава концепт у старту као идеју.

Како у датој ситуацији може Управни одбор КСС да посредује кад га чине углавном исти људи који су се оштро сукобили на клупском нивоу. Која су могућа решења или последице?

– Бојим се да би без обзира на аргументе могло доћи до блокаде због поделе која је већ евидентна. Лига би могла да се врати у надлежност КСС што апсолутно није добро, или да се савез потпуно дистанцира од такмичења клубова осим у делу календара и регистрационог правилника.

Има ли бојазни да лиге уопште не буде?

– Већ има изјава појединаца да би могле да се створе два паралелна такмичења која се међусобно не уважавају, што је апсурд. Па како мисле да имају проходност у НЛБ лигу или сутра евентуално директно у Улеб.

Нови концепт подржали су људи од кошаркашког ауторитета, попут Боре Станковића, Дивца и Паспаља. Да ли постоји могућност да неко посредује да се две стране приближе?

– Чак ни ресорно министарство нема начин да интервенише, мада су до мене већ стигли негативни коментари. Нисам присталица централизма, али би за неке ствари био добар. Демократска форма има више предности, али носи опасност да свест буде на нивоу личног чак кад су у питању суштинске ствари. Нажалост, то се у овом случају показало. Концепт који је споран, управо има механизме да се то спречи. Зато би најбоље било да клубови спусте тензију, а њихови представници јасно кажу против чега су у предложеном концепту и шта је алтернатива.

М. Стојаковић