Бољи су од одраслих

Књигу као темељ културе не би смеo да потиснe напредак науке и технологије, медија и савремених комуникација, чије је деловање потребно и незаобилазно. To се, нажалост, ипак дешава.

Истраживање међу ученицима основне школе од петог до осмог разреда показује колико они читају књиге, колико су они за њих заинтересовани и колико су им занимљиве.

На питање да ли воле да читају књиге, потврдно је одговорило 51 одсто ученика. Разлози због којих воле да читају су: да би нешто научили, да би добили бољу оцену из српског језика, то им је занимљиво, забавно, обогаћују речник, сазнају нешто ново, уживају док читају, то их смирује, читање је хоби, из радозналости, помаже да се заспи, убија досаду... Ретко чита 41 одсто, а не воли да чита око девет одсто ученика. Разлози које су навели: мрзи ме, смара, имам пуно обавеза, брзо ми досади, више волим компјутер, има пуно да се учи, не привлачи ме, није ми забавно, читам само кад морам.

Број љубитеља књиге се смањује са узрастом – најмање воле да читају осмаци. С тим што девојчице много више читају него дечаци. У овом истраживању ученици основних школа кажу да највише воле да читају романе (44 одсто), приче (23 одсто), ретко читају песме (13 одсто) а ништа не воли да чита седам одсто ученика.

Ученици од петог до осмог разреда за годину дана у просеку прочитају 4,73 књиге. Међу њима има ученика који за годину дана не прочитају ниједну књигу (девет одсто), или једну до две књиге 21 одсто. Правих љубитеља литературе, који прочитају више од десет књига годишње, има само око 13 одсто, с тим што је овај проценат још мањи код ученика седмог и осмог разреда.

Само 66 одсто ученика чита обавезну лектиру, понекад је чита око 17 одсто, а скраћену верзију око осам одсто, уопште не чита око шест одсто ученика. Било би лепо да број оних који читају лектиру значи да је реч о онима који су прочитали све књиге обавезне за ту школску годину, али остали подаци показују да није тако.

Избор књига које су дате као обавезна лектира није пресудан за то што деца не воле да читају, јер осим лектире само њих 23 одсто чита нешто по свом избору. О прочитаној књизи разговара 28 одсто ученика, ретко разговара 46 одсто, а уопште не разговара 27 одсто. Препоруку коју књигу да прочита тражи 62 одсто ученика. Кад гледају филм који је рађен по мотивима књиге, само 38 одсто ученика жели да ту књигу и прочита.

Кад су код куће ученици старијих разреда основне школе своје слободно време проводе: пред телевизором 46 одсто, компјутером 42 одсто, а читајући књиге само 11 одсто.

У своје слободно време пишу песме, приче и разне саставе 30 одсто ученика, ретко пише 31 одсто, а уопште не пише 31 одсто.

Док слушају музику, текст песме их скоро уопште не занима нити знају да наведу назив ни садржај песме. Од наведених песама већина је на енглеском језику.

Ученика који имају омиљену књигу је 67 одсто, а омиљеног писца наводи 41 одсто анкетираних.

Ученици су показали да не читају превише, али су у том погледу вероватно много бољи од одраслих. Већина родитеља тражи од деце да читају лектиру, а при том их деца никад нису видела да читају књиге. И једни и други имају исто оправдање – немају времена. Али зато времена увек има да се седне за компјутер, одгледа утакмица или неки спот.

И поред обимног учења граматике, писменост ђака није на завидном нивоу. Комуникација се своди на скраћене верзије у СМС-у, а врхунац ,,књижевног” изражавања је Фејсбук. Које шансе имају песници кад и деца слушају (и гледају) само певаче. Ко су онда узори деци, и какав ће свет стварати?

*Спец. сц. педагогије, директор ОШ ,,Ђура Даничић”, Београд