Те Канава, изнад свега

На Коларцу вечерас ништа није случајно. Ни наслов гала концерта – "Soprani sopratutto", као ни то што је темпиран осам дана пред велико гостовање Симфонијског оркестра РТС у Атини, у античком театру "Херод Атикус" на Акропољу, где ће наступити са мегазвездом Кири Те Канавом. Највећи део тог програма – увертира и сопранских арија –чуће вечерас и београдска публика. Баш као некакву велику увертиру за изузетну атинску ноћ са славним новозеландским сопраном.

Према томе, ни овај разговор са обоистом Душаном Јовановићем, који је већ годину дана директор Музичке продукције РТС није случајан. Део те велике породице су и симфоничари који вечерас имају претпремијеру поменутог програма, само са групом домаћих сопрана и диригентом Станком Јовановићем.

ИНТЕРВЈУ

Лепо Вам је кренула ова сезона. Чиме ћете вечерас загрејати публику, али и оркестар за предстојећу турнеју?

– На програму су дела Моцарта, Бизеа, Маснеа, Пучинија, Вердија, Вагнера..., а сопрани су Јасмина Трумбеташ, Сузана Шуваковић, Софија Пижурица, Драгана Радаковић, Ивана Крагуновић, Олга Малевић-Ђорђевић и Ана Цветковић. Уместо њих на Акропољу ће са нама бити Кири Те Канава, као и "њен" енглески диригент Џулијан Рејнолдс. Јасно је зашто је овај концерт за нас тако значајан. Након позива из Атине, желели смо да одговорно уђемо у једну овакву причу и максимално припремљени стигнемо тамо.

Своју прву сезону на челном месту Музичке продукције РТС успешно сте окончали. А када се сада на све то осврнете...?

– Имали смо добре партнере – Југоконцерт и Сава центар. И барем два изузетно јака програмска адута: Монсерат Кабаље и Најџела Кенедија. Ако можемо говорити о повратку на стазе старе славе онда је у томе преломна тачка чињеница да је међу нама диригент Бојан Суђић који је препородио Симфонијски оркестар и Хор РТС.

Ипак, Продукција је једна велика музичка лађа. Како је бити на њеном кормилу?

– Ту су заиста различити ансамбли, али оно што је такође веома значајно у нашем раду и што нам је дужност јесте архивирање домаће баштине коју морамо ставити на носаче звука. Дакле, од нас се очекује и велика одговорност према музичкој историји. Морална обавеза су нам и такозване ауторске вечери, не увек најбоље посећене, или брига о младим талентима, њиховим бесплатним променадама на Коларцу, тим малим, лепим поклонима који највише обрадују нашу највернију публику.

Кад смо се дотакли историје, ових дана имали сте три концерта Мокрањчеве музике...

– ... И то на различите начине интерпретиране – и добро је прошло. Верујем да смо у овој јубиларној години поштено одужили дуг нашем највећем композитору. Има нас доста који мислимо да се држава Србија није баш најбоље припремила да достојно обележи Мокрањчеву годину. Такво вредно наслеђе треба оставити генерацијама које долазе. Чини ми се као да за Мокрањца више поштовања има у Европи него у рођеној земљи. Нама као да постају најважније трубе у Гучи, којекакве купусијаде и слична догађања. Ако овако наставимо, ко ли ће, за 50 година, уопште обележавати – два века од рођења овог великана српске музике.

Недавно сте јавно обећали да ова јесен најављује публици богату програмску годину. А то су...

– Програм смо тако осмислили да може да задовољи најразличитије музичке сладокусце. За сваког понешто! Списак је дугачак, али да поменемо имена: Шломо Минц (виолина), Филип Ентромон, који ће се представити мало као пијаниста а мало као диригент, што је ново за наш Симфонијски оркестар, па московски Бољшој са својим оперским звездама...

И о једној маркетиншкој новини: нову сезону Продукција је "лично" најавила промоцијом у Кнез Михаиловој улици. Каквог је одјека имао тај силазак са музиком у народ, све у потрази за новом публиком