Од крампова до крампона

Увек су се ценили фудбалери за које се каже да обављају рударски посао. А некада се овим тешким послом бавио цео тим. Не, нису сви играчи били неуморне радилице што прекопају терен уздуж и попреко. Сви су били – рудари.

Украјински Шахтјор, који још једном долази на мегдан Партизану, овога пута у Лиги шампиона, створен је у Доњецком басену каменог угља. Скраћено име те области, у којој су ископавања почела у првој половини XVIIIвека, јесте Донбас, а тако се зове и нови Шахтјоров дом с више од 50.000 места, једини стадион у источној Европи у највишој категорији по мерилима Европске фудбалске уније. Грандиозно је отворен прошлог лета.

Ахметов није стахановац, али има новац

Када је клуб основан, 1936, с копова се ишло на стадион с дрвеним трибинама за 14.000 гледалаца, који је те године никао у градском парку у Доњецку за само неколико месеци. Сећања на рударску муку првих поколења поред имена клуба (шахтјор на руском значи рудар) и стадиона чувају два крампа на грбу и можда назив за навијаче – кртови – који је испрва био поруга присталица других тимова, али је у последње време прихваћен и међу „рударима”.

Шта би било да су на Шахтјоровом прагу могли да се сретну Алексеј Григорјевич Стаханов (1906-1977) и Ринат Леонидович Ахметов (1966). Клуб, који је створен у совјетско време на крилима ударничког полета, данас је један од синонима за такозвану тајкунску приватизацију у спорту на разореним темељима социјализма. Ахметов, пореклом Татарин, има рударску крв, али не и рударске руке. Шахтјоров власник је најбогатији човек у Украјини. Под шапом има огромно рудно и металуршко благо Донбаса. На листи америчког магазина „Форбс” за ову годину заузима 148. место с иметком од 5.200.000.000 долара.

Стаханов му је вероватно познавао претке. Чак је врло могуће да је с њима делио кору хлеба у доњецким угљенокопима, а ови су му се дивили због надљудског подвига који је с одушевљењем примљен у целом Совјетском Савезу. У ноћи с 30. на 31. август 1935. Стаханов је сишао у окно као сасвим обичан рудар, вредан и поштен човек, хранитељ породице. На крају смене, после 5 часова и 45 минута, из њега је изашао као легенда. Ископао је бушилицом 102 тоне угља, што је било 14 пута више од норме за једног радника и запањујући рекорд у то време. Следеће године је новом клубу у његову част дато име Стахановац, а то је и уопште постао назив за ударнике удруженог рада који су били пример за углед.

У јулу 1946. Стахановац је преименован у Шахтјор. Пола века касније на стадиону је убијен тадашњи председник клуба Ахат Хафизович Брагин. Његов наследник Ахметов је знао како да сачува главу на раменима, али и како да створи тим који може да буде конкурентан западноевропским великанима. И Стаханов би могао да му скине капу. Боље него да му стегне руку. Шахтјоров власник би, опет, могао да му се похвали да је и успомена на њега похрањена у клупском музеју, који је отворен у јулу.

У том ходнику времена не би се, наравно, причало о првом милиону, али би једна рачуница била врло занимљива. Имајући у виду да тона угља на светском тржишту кошта око 100 долара и с обзиром колики је капитал Ахметова по „Форбсовим” сазнањима, може да се примети и следеће: Стаханов би морао да силази у јаму више од пет стотина хиљада пута да би, копајући за смену ударнички као оне последње августовске ноћи пре 75 година, спремио угаљ у вредности иметка најбогатијег Украјинца. Све што је понос совјетског рударства имао од оружја били су срце, руке и лопата, како се то каже у песми групе „Забрањено пушење” из 1987. Посвећена је Алији Сиротановићу, југословенском Стаханову, јунаку социјалистичког рада, рудару из рудника мрког угља „Бреза” у Босни, где је у јулу 1949. незванично надмашио рекорд славног претходника за 50 тона.

Предлог: Трофеј „Алија Сиротановић”

Његов лик је Народна банка Југославије 1987. ставила на предњу страну новчанице од 20.000 динара, што је била четири пута вреднија пара он оне с Титовим ликом, која је емитована две године раније. Ни један фудбалски клуб у бившој држави није понео његово име, али је Рудар на овом подручју био и остао чест назив, можда најчешћи у свету. Има га у Велењу, у Приједору, у Угљевику, у Пљевљима, у Какњу, дабоме и у Брези, у Пробиштипу, у Костолцу (Српска лига „Запад”), у Алексинцу (Српска лига „Исток”)... Рударски фудбалски клуб Бор, финалиста Купа Југославије 1968, основан је још 1919. Рударски фудбалски клуб Мајданпек, у коме је поникао Дејан Петковић, живи од 1934. И један и други су у Поморавско-тимочкој зони.

И лепо и корисно би, на пример, било да између ових тимова заподене заједничко пријатељство и традиција годишњих турнира у светлу успостављања регионалне сарадње на државном нивоу. Ако је још рано за обласну лигу са Звездом, Партизаном, Динамом и Хајдуком, могло би да буде покренуто својеврсно цеховско фудбалско друштво, а да се игра, рецимо, за Трофеј „Алија Сиротановић” или у спомен на 90 несрећно пострадалих алексиначких рудара. Још кад би глас о томе допрео до Ахметова, па да га подсети на његове рударске корене и подстакне га да буде покровитељ такмичења под једним фудбалским шлемом, а да на мегдан некадашњим југословенским Рударима пошаље свој омладински погон.

Рударска мука је иста на свим меридијанима, а и љубав према фудбалу је једнака. Последњи пример за то су 33 чилеанска рудара, који су 69 дана били заробљени на дубини од 700 метара. Две недеље пошто су посебном капсулом извучени на светло дана саставили су тим који се супротставио екипи њихових спасилаца предвођених председником државе Себастијаном Пињером. Капитен рудара је био Франклин Лобос, некадашњи чилеански репрезентативац, који је после завршетка каријере 1995. радио у руднику као возач теретног камиона. И он се нашао у окну кад се догодила несрећа. Рудари су изгубили с 3:2. Лобос је био двоструки стрелац.

Њихова опијеност фудбалом дошла је до изражаја као нада у живот када су 34. дана путем пројектора и оптичког кабла, који су им спуштени, гледали, додуше без звука, пријатељску утакмицу Чилеа и Украјине, која се није сажалила. Победила је с 2:1. Лобос је коментарисао меч.

У такмичењу по групама у Лиги шампиона су остала још два кола. Наш првак Партизан је претрпео сва четири пораза и нема шансу да се домогне ни трећег места које води у шеснаестину финала Лиге Европе. Биће последњи, а против Шахтјора и Арсенала у Лондону идућег месеца играће да поправи утисак. Минуле утакмице су показале да „црно-бели” нису дорасли најбољем европском клупском такмичењу, а португалска Брага, коју су видели као себи равну, показала им је и у Београду да рудара има и у тиму који врви од Бразилаца.

Г. Анђелић

-----------------------------------------------------------

Британски рудари основали први клуб у Шпанији

Иако се води да је Рекреативо Уелва најстарији шпански фудбалски клуб (основан 23. децембра 1889), поуздано се зна да су британски рудари у Андалузији први, још 1878, направили тим Рио Тинто, који, ипак, није био регистрован. Крајем XIXвека рудари из „колевке фудбала” су масовно долазили да раде у Шпанији, а истовремено су били проповедници нове игре с лоптом. Рио Тинто се звала британска компанија за прераду руда, минерала, метала и угља, која је данас гигант у тој области. Име је добила по необичној реци у области Уелва, својеврсном руднику у води.