Србија лагано одумире

У Србији је у 2005. години рођено 72.180 деце, што у односу на претходну 2004. годину представља осетан пад – за око шест хиљада живорођених беба. Истовремено, лане је број умрлих повећан у односу на претходну годину. Наиме, у 2004. години је умрло 104.320 особа, док је у 2005. умрло 106.770 људи.

Природан прираштај, односно разлика између броја живорођене деце и умрлих лица, у 2005. години је био негативан и износио је 34.591 лице. Дакле, у Србији се прошле године становништво смањило за 34.591 грађанина.

По речима Гордане Бјелобрк, начелника Одељења за виталну статистику Републичког завода за статистику, извештај о демографским кретањима у 2005. години прављен је по новој методологији и препоруци Европске уније и њеним стандардима. По овој методологији, кад је реч о деци рођеној у иностранству узимају се у обраду само подаци о деци чији родитељи тамо бораве до годину дана, а раније су обрађивани подаци о свој деци без обзира на дужину боравка њихових родитеља у иностранству. Применом нових метода долази се до податка да је живорођене деце прошле године, у односу на 2004, било мање за шест хиљада.

Настављају се, по речима Гордане Бјелобрк, негативни трендови у демографији. Дакле, број живорођене деце опада, а број умрлих се повећава. Стопа природног прираштаја је негативна. У централној Србији она износи минус 4,6, док је у Војводини чак минус 5,5.

У односу на 1994, у Србији је 2004, значи само после десет година, било 230.000 становника мање. Рекло би се, читав један град. У 2004. години, у 1.100 села у Србији није рођено ниједно дете. То су, како каже наша саговорница, "празна села". У њима нема ко да рађа, нити да ради.

И, уопште, цела Србија се празни. Жене су прихватиле наводно модерна схватања да не треба да рађају више од једног детета. Људи одлазе из села у градове. Број становника градова је растао, али и тај раст је полако заустављен. У Београду је 2005. године стопа природног прираштаја била негативна – минус 2,8. По прорачунима и реалним предвиђањима, уколико стопа природног прираштаја остане на садашњем нивоу, у Србији ће 2032. године бити само 6.800.000 становника.

Један од разлога што се "Србија празни" јесте и чињеница да је напуштају млади, школовани људи. То слаби радни потенцијал Србије. Одлазе млади људи и жене који су способни за рађање, односно репродукцију. У иностранству се, рецимо, сваке године роди око пет хиљада малих Срба.

Просечна старост наших људи који су у иностранству износи 33 године. У земљи матици, међутим, просечна старост становника знатно је виша – 43,3 године. Нажалост, подсећа Гордана Бјелобрк, приликом пописа становништва из 2002. године, утврђено је да особа старијих од 65 година има више него деце млађе од 15 година!

Још од 1989. године у Војводини је број умрлих лица већи од броја живорођене деце и природни прираштај је негативан. У централној Србији је такво стање од 1992. године. У 2005. стопа природног прираштаја износила је минус 4,6.

Како се "празни Србија"? У Зајечарском округу природни прираштај такође има негативан предзнак од минус 12,8. Највиша негативна стопа је у општини Гаџин Хан – минус 24,1. Занимљиво је да једино Пчињски округ има позитивну стопу природног прираштаја – 1,9. Највиша позитивна стопа је у општини Прешево – 12,6. И у општини Бујановац је позитивна стопа која износи 3,8.

Међу етничким заједницама највећи природни прираштај у протеклих десет година забележен је код Рома – у просеку се годишње рађало око 2.500 деце, а умирало око 800 лица годишње.

Демографска ситуација, како тврди Гордана Бјелобрк, јесте таква да су "звона за узбуну почела да звоне" још пре петнаест година. Сада је "дванаест сати и пет минута" за дефинисање државне стратегије и политике у области демографије.

-----------------------------------------------------------

Код Француза позитивно

Демографска ситуација је, по речима Гордане Бјелобрк, врло сложена појава. Има развијених земаља у Европи у којима стопа природног прираштаја није негативна. У Француској је, рецимо, стопа природног прираштаја позитивна. Ова земља је још пре Другог светског рата поставила стратегију демографске политике. Но, мора се узети у обзир и чињеница да у Француској има доста емиграната муслиманске вероисповести.

У нашем окружењу је ситуација слична као код нас. У Мађарској је стопа природног прираштаја минус 3,8. У Бугарској чак минус 4,8. У Хрватској је минус 2,4. У Словенији минус 0,5. Занимљиво је да је у Црној Гори ова стопа позитивна и износи 3,5. На то, каже наша саговорница, има утицај албанско становништво на истоку и југу Црне Горе.