Крваве ноте

„The Dream Syndicate“ су један од највећих америчких рок бендова с краја прошлог века. Појавили су се у оквиру покрета „Paisley Underground“. Дебитовали су 1982. године са албумом „The Days Of Wine And Roses“. Била је то изузетна плоча састављена од наративних песама којима су суморне гитарске протуберанце давале шарм ноар филмова. Прихваћени су као прави наследници састава „The Velvet Underground“, „Television“ и „Crazy Horse“.

Стив Вин, лидер бенда и аутор песама, представио се као начитан дечко који уме велике теме преузете из литературе да усклади са важећим рокерским узусима. Џозеф Конрад и Рејмонд Чендлер корачају руку под руку са Луом Ридом и Нилом Јангом кроз његове напеве.

Када се њихов други албум „Medicine Show” појавио 1984. године нико га није волео. Јефтина, црно-бела продукција са првог албума – потпуно усклађена са литературним, филмским и рокерским предлошцима из којих је израсла њихова музика – била је замењена моћним, високополираним звуком стадионског рока. За то је била одговорна дискографска кућа А&М, која је у међувремену регрутовала „The Dream Syndicate“. Продуцент Сенди Перлман („Blue Oyster Cult, Clash“) био је ангажован да „дисциплинује“ звук бенда и усклади га са правилима велике рок продукције.

„Medicine Show” је плод мукотрпног рада. Перлман је натерао чланове састава „The Dream Syndicate“ да пуних пет месеци „дванаест сати дневно, седам дана у недељи“ свирају песме које су одабрали. Такав метод ослободио је звук свих неправилности, шумова и нејасноћа који су давали шарм њиховом првом албуму.

Овогодишње поновно издање албума показује колико су погрешили они који га нису волели.

„Medicine Show” израња из заборава као изгубљено ремек-дело рок музике. Перлманов дрил му је дао лепоту грандиозног монолита који изнутра осветљавају туробни звуци дисторзиране гитаре. Моћне Винове песме – „Merrittville“, „Armed With An Empty Gun“, „The Medicine Show” – функционишу као фреске на којима су кључне сцене из рок митологије.

„Крв цури из сваке ноте“, рекао је Питер Бак поводом овог албума. Електрично тело рок музике је под високим напоном. Гитарске жице кроз које је пуштена струја палацају као језици змија отровница. Варнице врцају са свих страна. Ослобођена светлост обасјава туробни пејзаж. Мрачни типови са тајном закопаном у мозгу тумарају тим пределима. Куда иду? Шта раде? Можда је боље никада не сазнати. „Medicine Show” је гитарски спектакл по сценарију Џима Томпсона, рекао је неко. У режији Жан-Пјера Мелвила, могло би се додати.

Низ који чине албуми „Third/Sister Lovers“, „Tonight’s The Night“ и „Plastic Ono Band“ албум „Medicine Show” наставља на прави начин. Ово издање дискографске куће „Water Records“ показује да поновно издавање старих албума није само трговачка смицалица. Могу се овако исправити неке неправде и открити изгубљени драгуљи.