Немојте пристајати на "не"

ИНТЕРВЈУ
Супруга америчког дипломате Вилијема Монтгомерија, мајка троје деце, предавач на БК Универзитету, а одскора и декан Академије за дипломатију и безбедност, Лин Монтгомери истиче да су јој савети и подршка мужа много помогли у каријери иако је сама морала да се избори за своје место под сунцем. Наглашава да младе жене не треба да се стиде своје амбициозности већ да се, по узору на мушкарце, међусобно подржавају.

• Није ли мало необично да се једна жена нађе на челу установе чији назив звучи прилично мушки као што је Академија за дипломатију и безбедност?

– У том контексту се не осећам као жена, већ као људско биће. Реагујем, вероватно, као и свако други: узбуђено, нервозно, помало под стресом. Понекад ми се учини да нема довољно сати за оно што би требало да урадим. Имам веома високе личне критеријуме и очекивања. Хоћу да студенти и њихови родитељи буду задовољни. Важно ми је и да професори Академију доживе као добро место за рад. А, то што сам жена чини се да је додатни притисак. Познато је да велики број жена на менаџерским позицијама осећа да мора да се покаже у што бољем светлу.

• Шта од Вас могу да очекују полазници школе?

– Могу да очекују да ћу дати сто посто себе, али и да ћу то исто очекивати од њих. Мораће да науче не само студентска права, већ и одговорност. Ипак, не могу тражити од њих више него што сам сама у стању да дам. Зато ћу се трудити да будем добар узор. Биће им обезбеђени најбољи услови за студирање, настојаћемо да се створи академска атмосфера, да буде отворена комуникација и да се створи потпуна посвећеност. Од тих младих људи очекујем да постану елита. То је питање образовања и ја хоћу да се они у том погледу осећају супериорно.

• Који Вам је животни мото?

– Ако то кажем у једној реченици звучаће арогантно, а то не желим. Мислим да жене, генерално гледано, много времена потроше на извињавања и оправдавања. Мушкарци то не раде. Постоје ситуације када је важно и када се треба извинити. Али ми то често радимо и кад треба и кад је сувишно. Рецимо, у случајевима када нисмо криви и када је све било ван наше контроле. За шта да се извинимо? Треба наставити даље, јер, ти си они што радиш, а не оно што причаш. Дакле, мање извињавања и оправдавања а више рада.

• Шта кажете онима који тврде да иза сваке успешне жене обавезно стоји успешан мушкарац?

– Мислим да успешни људи често имају успешне партнере, јер имају сличан начин мишљења. Генерално, људска бића траже подршку партнера. Ја нисам могла да створим своју професионалну каријеру без савета и подршке мужа. Иако понекад не прихватим оно што ми каже, у њему увек могу да имам ослонац и да чујем искрен и добронамеран став, да ми укаже када сам добро урадила а када погрешила. Зато га веома поштујем. Успешни људи морају да имају неког иза себе. То не мора бити муж, већ мајка, отац, брат, пријатељ, неко ко ће им увек све искрено рећи.

• Како коментаришете злонамерне опаске да лепе жене нису баш много паметне?

– Обична глупост! Наравно да постоји много лепих и паметних жена и мушкараца. То нема никакве везе са полом, иако се чешће везује за жене. Можда су за то делимично криве и саме жене, јер се међусобно тако ословљавају. Оне раде важне и озбиљне послове у друштву и мушкарци имају обавезу да их поштују.

• Колико Вам је помогло а колико одмогло у каријери то што Вам је супруг био дипломата?

– Негде ми је помогло, а негде одмогло. Не жалим се, наравно! Захваљујући њему, била су ми отворена многа врата, али сам ипак сама кроз њих морала да прођем. Вредно сам радила да створим позитиван имиџ САД и амбасаде у Србији. Остварила сам много својих личних контаката, али сигурно да данас не бих била то што јесам да није било њега.

• Која је формула Вашег успеха и шта бисте саветовали младим и амбициозним женама како да остваре своје циљеве?

– Не смеју никако да се стиде тога што су амбициозне. Хоћете да освојите врх? Шта је лоше у томе? Важно је да схвате да када им други кажу да не могу да иду даље, да саме себи кажу да могу! Трудим се да помогнем младим женама и да створим својеврсну женску мрежу, која ће им пружати подршку. Жене треба да се помажу међусобно. Треба само да се угледамо на мушкарце, који су захваљујући томе што су делили моћ међу собом успели да држе под контролом све најважније друштвене институције, почев од религије, универзитета, банкарства до брака. И жене то исто треба да раде. Нема ту откривања топле воде. Наравно, не треба давати жени предност у односу на мушкарца само зато што је жена, ако није добра за посао којим жели да се бави, али је не треба ни потцењивати. Мислим да амбициозна жена никад не сме да одустане од циља. Не сме да размишља уско. Када се суочи са проблемом, мора да проналази увек други правац, а не да непрестано туче главом о зид. Излаз увек постоји и никад не сме да прихвати "не" као одговор!

• Шта сматрате највећим животним и професионалним успехом?