Сведок једног времена

Уз бројне представе на јубиларном 40. Битефу, београдска публика је протеклих дана могла да присуствује и концертима, перформансима, наступима ди-џејева. Гост овогодишњег фестивала је и једна од најутицајнијих фигура југословенске новоталасне сцене – Дарко Рундек. Некадашњи фронтмен бенда "Хаустор" који већ 15 година живи у Паризу, где је изградио веома успешну соло каријеру, свираће вечерас и сутра увече са колегама Изабел и Ђанијем Перваном у "Битеф арт кафеу".

На питање откуд на Битефу и каква га сећања везују за овај театарски фестивал, за "Политику" каже:

– Знам да су у историји светског театра на Битефу игране многе значајне представе. Нисам никад гледао представе на Битефу. Звали су ме да будем нека врста почасног госта фестивала и у први мах нисам могао, јер је требало да имам неке концерте у Загребу, међутим, то је одложено и пристао сам да дођем. Довео сам Изабелу и Ђанија, да не будем само ја, и да успут испробамо једну варијанту трија која је у настанку и који би, у принципу, требало да се бави нечим што бисмо могли да назовемо world jazzom, односно импровизованом музиком.

У марту прошле године Рундек је са својим "Карго оркестром" одржао одличан концерт у препуном "Сава центру", а у децембру би, како каже, требало поново да дође у наш град и одржи бар један велики концерт, као и да са "Карго оркестром" направи мању турнеју по Србији.

Пре неколико месеци, када је објављен његов нови албум "Mhm, o yaeah, a ha, da, da", то је било једно од најпродаванијих издања у Србији. На питање колико му је то битно после толико година каријере, Рундек одговара:

– Мени је то релативно важно. Драго ми је да се добро продаје, али ми је најважније да сам ја задовољан оним што сам направио. Чини ми се да сам постигао неке циљеве које сам себи поставио када је у питању последњи албум. Наравно да ми је драго што је албум нашао пут до публике јер, да није, забринуо бих се!

О томе како ће у наредном периоду промовисати нови албум, наш саговорник прича:

– Све је почело његовим представљањем у Лондону, 12. и 13. маја. Ти концерти су одлично прошли, а праве промоције у Француској још увек није било. Ту смо имали два наступа, од којих је један био поводом Међународног дана музике на почетку лета. Планирамо да направимо прави промотивни концерт у новембру у Паризу. У Берлину смо имали један мањи концерт, а очекује нас још један. Што се тиче Хрватске, промоција је почела на мору летос, а наставићемо опет у новембру концертима у Загребу, Осијеку, Вараждину...

На питање колико му инцидент после прошлогодишњег "Бирфеста", када су га напали у Улици кнеза Михаила, данас буди непријатна сећања и да ли му то "ружи" слику о Београду, Рундек истиче:

– Београд има виша лица. Нека су симпатичнија, а нека мање симпатична. Ја волим да гледам ствари са лепше стране и покушаћу убудуће да се у Београду држим места у којима се види то лепше лице!

У протеклом периоду Рундекова филмска каријера била је у великом замаху. Играо је у словеначким, хрватским остварењима, а наша публика је овде недавно могла да види филм "Поглед са Ајфеловог торња". О томе да ли га нешто ново очекује на великом платну, Рундек прича:

– Сада је све стало. То је била једна кампања од две, три године када сам био доста присутан на филму, али сада се то издувало! Мени је то ОК. Колико сам се зажелео филма, толико га је и било. Тренутно ме нити зову, нити ја имам жељу да се појавим на филму.

Иако је због музике запоставио своје основно занимање – режију, каже да нема планове у вези са позориштем. Није режирао већ 15 година и признаје да му то не фали, јер стално ради музику за театар, тако да је "колико му прија" на пробама и у позоришту. О томе шта га следеће очекује, Рундек каже:

– Радим на једном пројекту који би требало да се заврши у јуну следеће године. Тога се прибојавам и велики ми је изазов, јер Радован Марчић у позоришту у Вараждину спрема велику циркуску представу која ће се бавити Титом. Ја радим музику за ту представу. То је веома деликатна тема. Био сам сведок тог времена као један од људи у маси, а Тито је био, пре свега, симбол. Ово је одлична прилика да сагледам то време са дистанце. Такође, покушавам да развијем овај трио и то ме веома радује. Желео бих да се трио бави импровизацијама и да покаже како музика настаје. Мени је то веома узбудљиво, а надам се да ће бити и публици, с тим што "Карго" и даље јаше и та "банда" још увек функционише. Пред нама је промоција албума и следећих годину дана ћемо се посветити само томе.