Голгота новосадских хемичара

Нови Сад – Хемијска индустрија Нови Сад (ХИНС) продата је на аукцији средином октобра 2004. године када је приватизовано 66 одсто друштвеног капитала. За то су купци Бранко Јовановић и Душан Проданов платили 46,6 милиона динара, преузевши и дуг који је премашивао суму од 200 милиона динара, уз обавезу да у фабрику инвестирају 44 милиона динара.
Међутим, Агенција за приватизацију, после свих изневерених обећања, раскинула је уговор, уз образложење да нису испуњене уговорне обавезе.

Није настављен континуитет производње, није реализован инвестициони програм, отуђен је велики део вредности имовине... У међувремену, фабрика је почела да зараста у коров, оставши једно време и без струје и без воде, стављена је под хипотеку због банкарских кредита које су узимали Јовановић и Проданов, а дошло је дотле да је било ризично бити и члан управног одбора, пошто су они који су тражили поштовање закона немилосрдно пребијани, уз наношење тешких телесних повреда.

Наравно, није случај ХИНС-а једина промашена приватизација, али је по безакоњу и голготи његових радника свакако један од најзапрепашћујућих, због чега је комплетна информација о криминалним радњама достављена Служби за борбу против организованог криминала МУП-а Србије.

Јер, уместо да се позабаве тек купљеном фабриком, новопеченим власницима је приоритет био оснивање нових својих фирми. Бранко Јовановић је убрзо основао своје предузеће "Младост-пак" у Сремским Карловцима, а Душан  Проданов је формирао фирму "Идол" у Новом Саду. Било је чудно и њихово залагање да се што пре укњиже објекти ХИНС-а, али су радници умиривани да је то "у функцији реализације кредита, неопходних за оживљавање производње у предузећу".

"Али истина је убрзо изашла на видело. Циљ оснивања њихових нових фирми био је комплетно преусмеравање пословања ХИНС-а и финансијских трансакција на те фирме. Истовремено, укњижба објеката Хемијске индустрије јесте била у циљу узимања кредита, али не за ХИНС, већ за њихове нове приватне фирме. Тако је Хемијска индустрија  постепено распродавана, тачније на основу хипотеке прелазила у власништво "Металс-банке", а кредити су немилице, наочиглед запрепашћених радника ХИНС-а, усмеравани у "Младост-пак" и "Идол", каже директор Хемијске индустрије Симо Чабаркапа.

Он скреће пажњу на индикативну улогу "Металс-банке" у тим трансакцијама и указује како је очито крајњи интерес те банке приликом учесталог одобравања кредита у укупном износу од најмање 138 милиона динара тек основаним малим фирмама, без сумње преузимање имовине хипотекарног јемца, тачније Хемијске индустрије Нови Сад. Чабаркапа, такође, скреће пажњу да ни део новца није пребациван преко рачуна ХИНС-а, већ највећим делом готовински на руке" (!?) или евентуално преко рачуна фирме Бранка Јовановића и Душана Проданова. Наш саговорник указује да је значајну улогу у свему томе имао и тадашњи директор ХИНС-а Васа Кобиларов.

Један од најбољих примера ’исисавања’ капитала из ХИНС-а је податак да је приликом приватизације блокада његовог рачуна износила 18 милиона динара, а 31. марта прошле године, када је уговор раскинут, више од 50 милиона.

И поред ових нечувених малверзација, ХИНС још "дише", а до сада је на посао враћено око 80 радника. Чини се да надлежни органи, али и јавност, полако увиђају о каквим се махинацијама радило. Јер, у почетку хемичарима ни правда ни право нису били наклоњени, али је у последње време очигледан преокрет у њихову корист.

Производња се, такође, покреће у све већем обиму. За немачке партнере урађено је 27 цистерни. У једном од погона реализује се програм кућне хемије и ауто-козметике, а у погону "Евал", поред цистерни, остварује се и производња евал-плоча. Уколико се обезбеде потребна средства, може се рачунати и на производњу у погону "Синтеза" на дуже време, где би се месечно производило око сто тона смоле. Производи се и друга роба, зависно од поруџбина.

Зато је ХИНС-у у овим пресудним месецима најпотребнија помоћ државе, која је и даље њен већински власник, али и градских и покрајинских власти, да коначно чвршће стане на ноге.