Доказивање Европи или рука помирења

За регион западног Балкана дуго времена је важила синтагма „буре барута”. Највеће заслуге за „гашење фитиља” припадају Европској унији која је као један од услова за интеграције испоставила добре регионалне односе, приморавши, пре свега земље бивше СФРЈ, да приступе решавању појединих спорних питања. Много тема, међутим, још није стигло на дневни ред.

Аналитичари се слажу да је Србији у овом процесу „ресетовања” добросуседских односа најтеже јер за разлику од других држава има проблем са делом своје територије чију независност су признале поједине земље у региону. То је чињеница преко које Београд тешко може да пређе, али и без стављања „ад акта” те теме, тешко се може даље и више у односима са Хрватском, Словенијом, Црном Гором, Македонијом.

Најсвежији пример европског утицаја на решавање неког спорног питања видели смо пре неколико дана када је приликом посете председника Србије Бориса Тадића Хрватској договорено да се одржи међународна донаторска конференција за помоћ српским избеглицама које су током рата избегле из ове земље. Питање статуса Срба који су пре ратних дешавања били конститутивни народ у Хрватској, годинама уназад није регулисан. Последњих месеци то је била „кост у грлу” овој земљи јер је Европа решавање тог питања постављала као један од важних услова за њен европски пут. Тадић је и у Хрватској поновио добро познат став Београда да је и у његовом интересу да Хрватска што пре буде у ЕУ.

Према речима Александра Попова, директора Центра за регионализам, Србија није случајно први пут ове године добила позитивну оцену Европске комисије за регионалну сарадњу.

„То је последица нове регионалне политике коју је, пре свих, иницирао и водио председник Тадић. Та политика је започела серијом сусрета са председником Јосиповићем да би се наставила са истанбулским састанком, који је релаксирао односе на релацији Београд–Сарајево. После тога уследило је учешће четворице председника на сесији Игманске иницијативе”, објашњава Попов.

Односи са Црном Гором, како каже, били су веома затегнути после протеривања црногорског амбасадора из Београда и повлачења нашег амбасадора из Подгорице због црногорског признања Косова. Сада су ти односи „санирани”.

„Свеопшта слика о регионалној сарадњи је веома позитивна. Проблем је у томе што ЕУ у контекст регионалне сарадње сада ставља и сарадњу Србије са Косовом, које они третирају као новостворену државу, а Србија третира као део своје територије.И ту, заправо, има највише замерки око регионалне сарадње”, истиче Попов.

Члан Форума за међународне односе Драган Ђукановић као један од проблема у односима са Хрватском истиче чињеницу да добре односе српског и хрватског председника не прати и исто тако блиска сарадња двеју влада. Ту је и даље, како каже, неизвесност око тога да ли ће бити повлачења међусобних тужби за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу. Очекују нас и дугорочни преговори за разграничење Србије и Хрватске у региону Подунавља.

Када је реч о Босни и Херцеговини, Ђукановић истиче евидентан застој у напредовању сарадње који је био проузрокован персоналним решењем у Председништву БиХ где је као бошњачки члан седео Харис Силајџић.

„Односе две земље може да релаксира пуна примена Истанбулске декларације чиме би дошло до успостављања бољих билатералних односа, не само на равни Србија – Република Српска него Србија–БиХ. Србија би требало да се покаже као конструктиван актер у маратонском процесу уставних промена у БиХ”, сматра Ђукановић.

На питање шта би Србија требало да учини по том питању, наш саговорник каже да се од Београда очекује да подржи евентуалну измену устава БиХ који је донет у Дејтону пре 15 година, односно да подржи да се на нивоу централних власти направи институционални реинжињеринг који би омогућио да институције „једним гласом” говоре и са ЕУ и с НатO-ом. Од БиХ се тражи да се она као држава једним гласом обавеже да ће у перспективи спровести оно што ЕУ на путу ка пуноправном чланству захтева.

Према Ђукановићевом мишљењу односи са Црном Гором су у знаку безуспешних преговора о двојном држављанству, статуса српске заједнице и имплементације права Црногораца у Србији. Признање независности Косова, остаје мрља у односима две земље, али их, каже Ђукановић, суштински не угрожава.

Управо такав „галантан” став Србије према онима који су признали независност Косова, како сматра Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ, представља проблем.

„Колико год Србија желела да тиме остави добар утисак, то не решава проблем. Јер све те бивше републике које су признале Косово су у истој мери одбиле да признају Србију у њеној уставној дефиницији. Ако би водила рачуна о себи, то је питање које би Србија морала да отвори. Али пошто мора више да води рачуна о спољним интересима она жмури над том чињеницом”, мишљења је Јовановић.

Он подсећа да су Хрватска и БиХ тужиле Србију за агресију и геноцид, а Београд је изнуђено на то одговорио.

„Жеља Хрватске је да задржи тај степен наших разилажења чак и када уђу у ЕУ. А ЕУ то прихвата јер тај потез према нама није био само Хрватски него је учињен уз сагласност са Западом како би се Србија ставила на листу криве стране још извесно време”, сматра Јовановић додајући да званична политика Београда може да пређе преко тих питања у интересу ширих регионалних конфедерација, али не може историја, памћење и реални живот јер ће кад-тад проблеми који се стављају под тепих испливати.

Ј. Церовина

Б. Чпајак

-----------------------------------------------------------

За 63,8 одсто грађана Црне Горе Србија је пријатељска земља

Колико је „пеглање” политичких односа у региону праћено (не)промењеним ставовима грађана показује и Галупово истраживање које је показало да се на Србију као пријатељску земљу највише гледа у Црној Гори (63,8 одсто испитаника), па у Македонији (51,5 одсто), док у Хрватској такав став има 13,3 одсто испитаних. Занимљиво да као непријатеља Србију гледа 77 одсто испитаника на Косову, 45,4 одсто у Хрватској и 42,8 одсто у Албанији. Када је реч о грађанима Србије највише испитаника као пријатеља је навело Републику Српску (81 одсто), Македонију (53,3 одсто) и Црну Гору (38,4 одсто).

-----------------------------------------------------------------

Позитивне оцене ЕК

. Генерална скупштина УН је 9. септембра усвојила заједничку резолуцију, коју је предложила Србија, а подржала ЕУ, као своју реакцију на саветодавно мишљење Међународног суда правде о Косову. Ова резолуција уважава садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде и поздравља спремност Европске уније да помогне дијалог двеју страна; сам дијалог ће бити фактор мира, безбедности и стабилности, а сврха дијалога је да се унапреди сарадња, постигне напредак на путу ка Европској унији и побољша живот људи.

. Односи с Хрватском добили су нов подстицај. После избора председника Јосиповића у Хрватској, два председника и други високи званичници срели су се неколико пута, како билатерално, тако и на маргинама регионалних и међународних догађаја.

. Односи с Босном и Херцеговином су се побољшали. Српски парламент је у марту 2010. године усвојио декларацију којом се осуђују злочини у Сребреници и позива на пресуду Међународног суда правде у вези са Сребреницом.