Прве Европске игре 2015. године?
Више од 350 гостију из целог света напушта Београд у којем је јуче завршено заседање 39. генералне скупштине Европских олимпијских комитета. Последња тачка дневног реда био је избор домаћина Зимског и Летњег европског олимпијског фестивала младих 2015. После презентација градова кандидата гласањем је одлучено да се зимски ЕЈОФ одржи у организацији Аустрије и Лихтенштајна, а летњи у Тбилисију у Грузији.
Председник ЕОК Патрик Хики саопштио је на конференцији за новинаре да је аустријско-лихтенштајнска коалиција добила 24 гласа, а заједничка кандидатура Сарајева и Источног Сарајева само глас мање – 23. У гласању за летњи ЕЈОФ победник Тбилиси добио је 26 гласова председника националних олимпијских комитета Европе, а Брно (Чешка) 21.
Генерална скупштина ЕОК саслушала је и извештај председника Комисије за утврђивање изводљивости организације Европских игара и председника ОК Хрватске Златка Матеше. Познато је да само Европа нема своје игре, своју континенталну „олимпијаду”, па смо председника ЕОК Хикија питали у којој је фази читав поступак и када би могле да се одрже прве Европске игре.
– Наредне недеље послаћемо упитнике свим националним олимпијским комитетима да би добили њихове ставове, а затим ћемо те упитнике проследити независној конуслтатнтској групи на даљу обраду. Комисија за утврђивање изводљивости одрадила је сјајно свој посао, обављени су разговори са свим европским спортским федерацијама. Сада нам предстоје разговори са европским бродкастерима, и све то проследићемо назависном консултантском телу јер не желимо да овако важну одлуку донесемо на пречац. Уколико утврде да да постоје добре, објективне могућности да се организују Европе игре, прво издање би могло да буде већ 2015. године – рекао је Патрик Хики.
Ж. Б.
-----------------------------------------------------------
После Београда – Сочи
Наредна 40. генерална скупштина Европских олимпијских комитета одржаће се 2011. године у Сочију, домаћину наредних Зимских олимпијских игара 2014. године, а повод, као и у случају Београда, је 100-годишњица Олимпијског комитета Русије. Олимпијски комитет Србије је старији годину дана од Руског, али Русија је имала свог члана на оснивачкој седници МОК, а прво учешће спортисти Русије имали су на играма 1908. године иако још нису имали олимпијску организацију.
–Изузетно нам је драго што ће Сочи бити домаћин 40. генералне скупштине Европских олимпијских комитета, која се одржава исте године када прослављамо стогодишњицу Руског олимпијског комитета, што ће овом догађају дати још већи значај. Задовољни смо што имамо прилику да угостимо колеге из олимпијског покрета у граду домаћину Олимпијских и Параолимпијских игара 2014. Ово је одлична прилика да покажемо како смо добри домаћини и дочарамо пријатељску атмосферу Русије и Сочија која ће владати и током Игара – рекао је Александар Жуков, заменик премијера Русије и председник Руског олимпијског комитета.
-----------------------------------------------------------
Дивац: Изазов и задовољство
– Имали смо велики изазов и задовољство да угостзимо колеге и пријатеље из Европе и госте из целог светаи да заједно са њима прославимо 100 година Олимпијског комитета Србије. Посебно смо задавољни што је нашој пролави присуствовао и Жак Рог, председник МОК. Надам се да смо оставили утисак који смо желели –да је Србија земља у којој се поштују и промовишу олимпијске вредности и да је Олимпијски комитет Србије институција која има богато наслеђе, али и визију за будућност. Срећан сам што сам изабран у Извршни савет АНОК јер је то, уједно, признање за нашу земаљу и Олимпијски комитет Србије – рекао је Владе Дивац сумирајући утиска на крају тродневног скупа.
-----------------------------------------------------------
Хики: Изузетна организација
– У Београду смо успешно обавили велики посао чему је допринела и изузетна организација читавог скупа, на чему смо захвални Олимпијском комитету Србије. Изузетно сам задовољан добром сарадњом вашег олимпијског комитета и ваших власти. Верујте, нема много земаља у којима, као у Србији, премијер присуствује отварању Генералне скупштине ЕОК, а председник долази на свечаност у градску скупштину и на заједничку вечеру. На њој смо имали прилику да на позорници видимо и многе ваше бивше и садашње асове и то су утисци које ћу понети из Београда – рекао је Патрик Хики, председник Европских олимпијских комитета.
-----------------------------------------------------------
Интервју: Кристијан Уде
Минхен нуди инфраструктуру и искуство
Дугогодишњи градоначелник главног града Баварске уверен да Минхен може да победи Анси (Француска) и Пјонгчанг (Јужна Кореја) у трци за организацију Зимских олимпијских игара 2018. – Први пут у Београду
(/slika2)Делегацију Минхена, који је у Београду представио кандидатуру за организацију Зимских олимпијских игара 2018. године, предводио је градоначелник Кристијан Уде. У случају победе у изборној трци главни град Баварске постао би први град организатор летњих и зимских олимпијских игара.
Кристијан Уде (63 године), бивши новинар („Зидојче цајтунг”), уредник („Штатилустрирте”и „Цајтунг ам зонтаг”), адвокат и политичар (члан СДП) верује да Минхен може да победи Анси (Француска) и Пјонгчанг (Р. Кореја), а и сам зна како се побеђује на изборима. Четири пута узастопно побеђивао је на изборима за градоначелника Минхена и на сваким изборима добијао је све више гласова – на првим 1993. године 50,8 одсто гласова, на последњим 2008. године 66,8...
Видели сте и представљање кандидатура Ансија и Пјонгчанга. Да ли мислите да су они озбиљни ривали Минхену?
Наравно., сваки град-кандидат је озбиљан ривал и ми имамо три веома добре кандидатуре. Сваки градоначелник се нада да ће његов град, његова кандидатура бити најбоља. Томе се надам и ја.
За шта везујете наде у коначан успех Минхена. Које су његове предности над осталим ривалима?
Ми мислимо да Минхен има неколико значајних предности . Пре свега, предност је велико искуство у организацији великих спортских приредби. Ту је пре свега олимпијско искуство из 1972. када је Минхен био домаћин Летњих олимпијских игара, искуство светских фудбалских првенства из 1974. и 2006. године... Ми имамо и велику спортску публику, више милиона пријатеља спорта који подржавају сваки спортски догађај и који ће подржати Олимпијске игреи на тај начин олимпијске идеје.
Кад већ говорите о подршци Играма, недавно је странка зелених ускратила подршку кандидатури Минхена. Да ли то може да утиче на коначни исход „трке” у којој учествујете?
Проблем са Зеленом странком постоји. Тје мала партија са којом радим већ 20 година. Странка зелених у градском већу подржава кандидатуру Минхена, међутим у самој странци дошло је до поделе на оне који подржавају организацију Зимских олимпијских игара и оне који јој се противе. Имамо већину у Минхену, алпској регији,Баварској и целој Немачкој и остало јед а видимо како ћемо проћи у савезном и регионалном парламенту. Уосталом, у демократији је сасвим нормално и лепо да свако изрази своје мишљење, чак и кад је различито од вашег.
Написали сте две књиге о Минхену, о пројектима и перспективама. Да ли се ова кандидатура и оно што ће се тим поводом урадити уклапа у те ваше визије Минхена?
Не, јер књиге сам написао пре више године, пре но што је дошло до идеје о кандидатури за Зимске игре 2018. Али, суштина се не мења. Минхен ће се развијати као економски центар са избалансираним, хармоничним друштвеним животом и културним наслеђем. Ми не желимо да дође до наглог раста града, до нарушавања економије и екологије, баланса између богатих и сиромашних. Не желимо раст по сваку цену, већ побољшање услова живот. Олимпијска кандидатура ће довести до побољшања спортске инфраструктуре и транспортног система, а бићемо у прилици да понудимо нове стамбене јединице – 1.300 нових станова са највишим нивоом еколошких стандарда – и да тако побољшамо услове живота.
Наредне Зимске игре су 2014. у Сочију у Русији, а ви сте конкурисали за 2014. Да ли верујете да МОК може да вам да организацију и да се први пут у новијој историји олимпијског покрета игре два пута узастопно одрже на истом континенту?
У праву сте. Сочи је Европи, али Русија је великим делом и у Азији. Мислим да је могуће да се 2014. олимпијске игре одрже у Сочију у Русији, а четири године касније у Минхену у Немачкој. Не видим у томе проблем. Мислим да је пред члановима Међународног олимпијског комитета питање шта желе: Минхен са његовом инфраструктуром и искуством или ново тржиште у Азији.
На крају ево и уобичајеног, „протоколарног” питања. Да ли сте већ били у Београду?
Не, никада нисам био Београду до сада. Имао сам позивницу вашег градоначелника да дођем у посету Београду, али због многобројних обавеза то нисам успео да учиним до сада. Али, овом приликом срешћу се са градоначелником Београда и договорити о наредним сусретима и сарадњи. Мислим да је важно и за мој посао да упознам што више европских земаља и градова.
Ж. Б.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


