„Секс пистолси” спасавају Британију

„Боже, спаси краљицу, фашистички режим. Од тебе су направили морона, потенцијалну нуклеарну бомбу. Боже, спаси краљицу, oна није људско биће, и нема будућности за британски сан.“ Тако су 1977. певали момци из британске панк групе „Секс пистолс“ („Sex pistols“). Стицајем околности, „Боже, спаси краљицу“ (God Save the Queen) снимљена је оне исте године када је британска краљица Елизабета Друга прослављала 25-годишњицу на трону Уједињеног Краљевства. Прослава је планирана као догађај века, а „Секс пистолси“ су свој „допринос“ овом грандиозном догађају замислили прилично авангардно. Наиме, идеја им је била да композицију изведу на једном броду који би био укотвљен на Темзи, непосредно испред Бакингемске палате. Али, полиција је проценила да би то била отворена увреда на рачун крунисане главе, и цела екипа је завршила у затвору.

„Композиција није писана поводом краљичиног јубилеја“, објашњавали су касније момци из бенда. „Ми о томе тада нисмо ни размишљали. Овакве песме се не пишу зато што мрзите Енглезе. Пишете je зато што их волите, и дозлогрдило вам је због начина на који их третирају.“ Напротив, циљ је био да се подстакну симпатије за енглеску радничку класу и монархију уопште.

Власти су, очигледно, ствар схватиле потпуно другачије. Званичне државне радио-станице одбиле су да емитују „Боже, спаси краљицу“. Са друге стране, иако је плоча са поменутом композицијом постала најпродаванија за то време, никада није доспела на прво место званичне топ-листе. Једноставно, песма у којој се говори о „фашистичком режиму“ и „Британији без будућности“, а уз то носи назив званичне британске химне, није смела да буде овенчана титулом најслушаније.

„Секс пистолс“ су били међу челницима панк-рока, музичког правца који се развио између 1974. и 1976. у САД, Великој Британији и Аустралији. Појавио се као пожар и остао да гори до данашњих дана. Био је то природан одговор на странпутицу у коју је у то време упао рокенрол, а која се огледала или у бесконачним соло деоницама којима су музичари једни другима доказивали своју свирачку вештину, или у претерано заслађеним гламурозним аранжманима поп песама. Панк је представљао повратак коренима рокенрола – сировој и јасно изреченој социјалној поруци.

Али док су њихови рок претходници свој протест и поглед на свет радије увијали у стандардне, па макар и сложене песничке форме, панкери се нису либили да говоре језиком улице, прецизније, радничких предграђа пуних безнађа и неверице у будућност. Панк је био музика генерације која је стасала слушајући групе попут „Ху“, „Кинкс“ и сличних, али која се, стицајем околности, нашла у потпуно новим, објективно лошијим, друштвеним условима који су захтевали и нови уметнички израз.

Састав „Секс пистолс“ (певач Џони Ротен, гитариста Стив Џонс, бубњар Пол Кук и басиста Глен Метлок) оформљен је у Лондону 1975. Трајали су свега две и по године и снимили само четири сингла и један албум. Ипак, сматрају се иницијаторима панк покрета у Великој Британији и инспирацијом за многе касније панк групе. Није стога чудно што их сматрају за једну од најутицајнијих појава у историји рок музике.