Комитет УН: Србија је одговорна

Пораз целокупног српског правосуђа или одговорност појединаца, тек Комитет Уједињених нација за људска права закључио је, после спроведеног поступка, да је Србија, у случају смрти Зорана Новаковића (25), одговорна за кршење права на живот прокламованог Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Одлучујући по представци којом су му се, 10. новембра 2006. године, обратиле Марија и Драгана Новаковић, мајка и сестра покојног младића, комитет је, између осталог, навео да је поступак утврђивања кривице за Зоранову смрт почео три године после кобног догађаја, иако су „одмах постојале индиције да је у конкретном случају било озбиљних пропуста у медицинском третману“.

– С обзиром на то да суђење петорици лекара оптужених за Зоранову смрт, практично, није ни почео, али и због шиканирања готово свих којима смо се обратили за помоћ, одлучиле смо да пишемо УН. Овде смо се обраћали свима за које смо мислили да су релевантни да одговоре на наше представке: министарствима правде и здравља, председницима разних скупштинских одбора, премијеру... Недавно смо обавештени да је комитет, после спроведеног поступка, закључио да је Србија одговорна што није спровела ефикасну истрагу о Зорановој смрти, али и што није предузела одговарајуће радње против оних који су одговорни за то – каже за „Политику“ Драгана Новаковић, сестра покојног Зорана, и наводи да с њом, упркос документу из Женеве, нико од надлежних у Србији није контактирао.

У разговору за наш лист, Драгана каже и да је поражавајуће да, после реформе правосуђа од које је прошло готово годину дана, није одржан ниједан претрес против окривљених за смрт њеног брата. Најпре се, каже, чекало годину и по дана да вештаци доставе суду извештај о узроцима Зоранове смрти, а потом да нови судија којем је предмет додељен закаже главни претрес. Због оптужби да су одговорни за смрт младића, на оптуженичку клупу сешће лекари с Клинике за максилофацијалну хирургију Владимир Синобад, Милан Ромић, Иван Сјеробабин, Мирослав Вукадиновић и Ебрахими Кераматолаха из Ургентног центра.

– Предмет је из некадашњег Другог општинског суда сада у надлежности Првог основног, а наставак суђења заказан је за 23. децембар – каже Драгана.

Агонија породице Новаковић почела је једне среде у марту 2003. године, када се Зорану испод зуба изненада појавио минијатурни оток. Одмах се упутио код приватне, најближе зубарке у насељу, која му је препоручила да пије антибиотик. Већ сутрадан, оток се проширио на цео подваљак, а зубарка којој се поново обратио дуплирала је прописану дозу лекова. Оток је увече почео да се шири и на врат, па је Зоран са сестром отишао код дежурног лекара у амбуланту „Мажестик“. Пошто га је прегледао, прописао му је пет најјачих доза пеницилина.

– Наше муке тек тада почињу. Исте вечери су у Ургентном центру одбили да Зорану дају инјекцију пеницилина. Хтели су и да нас врате и то с питањем да ли смо нормални што због нечег таквог долазимо у ову установу. Рекли су и да то не спада у хитну терапију – резигнирано прича Драгана.

Породица сада покојног младића није знала да пролазе најдрагоценији минути његовог живота. Тек ујутру, у дому здравља, Зоран успева да добије прву инјекцију. Потом и другу, па трећу. Али оток се не смањује, већ се спушта до кључне кости. После треће инјекције, поново одлазе у амбуланту „Мажестик“ у којој их лекар, видно забринут, одмах упућује на Клинику за максилофацијалну хирургију, колебајући се да ли да сам, у малој амбуланти, ипак почне вађење зуба.

Иако под страшним боловима и високом температуром, у стању да не може да прогута пљувачку, али издржавајући на ногама, Зоран се храбро држао.

Једва дочекавши јутро, Зоран поново стиже на Клинику за максилофацијалну хирургију, где младића примају као хитан случај. На врату младића лекари, за шест дана, раде пет инцизија, глава је обмотана…

– Изгледало је да је Зорану у суботу било боље. А, онда увече  – шок. Зоран се тресао у грозници. Температура му се није спуштала испод 39 степени – јада се сестра покојног младића.

Зорана, у недељу ујутру, пребацују на Одељење за интензивну негу и реанимацију Института за инфективне болести Клиничког центра Србије. За само неколико сати, упркос напорима лекара, Зоран умире.

----------------------------------------------

Вештак и ожиљак

Сестра покојног младића највише замерки у вези са судским поступком има на рад Александра Кираља, иначе начелника Клинике за максилофацијалне хирургије у Новом Саду, који је радио вештачење узрока смрти Зорана.

– На једном од суђења, Кираљ је рекао дословно овако: „Зоран није оперисан јер, да јесте, имао би ружан ожиљак“. Да ли то значи да је боље што је Зоран умро, него да је остао жив за ожиљком на врату – пита се Драгана.

----------------------------------------------

Други случај

„Случај Новаковић“ је други предмет Комитета УН за људска права у коме је у случају Србије пресуђено по индивидуалној представци.

Први предмет по коме је одлучивало поменуто тело био је случај новинара Жељка Бодрожића из „Кикиндских новина“ кога је држава новчано казнила због, како се тврдило, клевете некадашњег функционера СПС-а Дмитра Шегрта. С обзиром на то да није имао пара за казну, Бодрожићу је запрећено одласком у затвор.

Комитет УН за људска права наложио је држави Србији у новембру 2005. године да укине пресуду и обештети Бодрожића.