Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је „Викиликс“ и ко је Џулијус Асанж?

Шта је „Викиликс“ и ко је Џулијус Асанж?

ВАШИНГТОН, БЕРЛИН, СИДНЕЈ - Интернет страница Викиликс, коју је 2006. основао Џулијан Асанж, 39.годишњи Аустралијанац са групом истомишљеника које је контактирао посредством Интернета, сакупља и објављује осетљива документа и податке које државе или концерни сматрају тајним.

Сам назив „Викиликс” је спој два појма: „Википедија”, најчитаније енциклопедију на Интернету, и „ликс” (leaks), енглеска реч за „цурење информација”, односно одавање строго чуваних тајних.

Оснивач своју веб страницу описује као „јавни сервис” за новинаре и активисте против корупције, с иљем „борбе за слободу уз помоћ информација”.

Викиликс опстаје захваљујући донацијама, а гарантује анонимност и заштиту извора информација.
Од оснивања пласира осетљива документа о разним стварима - на пример, о транспорту отровног отпада у Обалу Слоноваче или смерницама америчке армије о третману у бази Гвантанамо.

Пажњу шире јавности привукао је у априлу када је објавио снимке хеликоптерског напада у Багдаду на цивиле међу којима су били и сарадници агенције Ројтерс.

У јуну ове године објављено је око 77.000 класификованих докумената о Авганистану под насловом „Авганистански ратни дневник”, у октобру је пласирано скоро 400.000 тајних докумената о рату у Ираку.

Сада је у току објављивање скоро четврт милиона тајних дипломатских депеша Стејт департмена у око 270 америчких амбасада и конзулата.

Сумња се да је Викиликс до тог обиља материјала дошао захваљујући компјутерском стручњаку америчке армије 23.годишњем Бредлију Менингу који је у мају ове године ухапшен у Кувајту и прети му 52 године робије.

Претпоставља се да је он доставио Викиликсу и податке о Авганистану и Ираку, као и снимке из Багдада.

Оснивач Викилкса Асанж, који за себе каже да „воли да пљуне у супу моћницима”, како је навео Дојче веле, рођен је 1971. у Таинсвилу, у Квинсленду на северу Аустралије.

Имао је номадско детињство пошто су му родитељи држали позоришну трупу и од младих дана је био својеглав. Отишао је од куће 1987, са 18 година постао отац, убрзо се развео и судио се за старатељство.

Од детињства је показивао таленат за математику. Касније је студирао математику и физику на Универзитету у Мелбурну.

Године 1995, заједно са пријатељем, био је оптужен за хакерске активности, признао је кривицу и прошао с новчаном казном, пише на Википедији.

Затим је три године сарађивао са Суелет Драјфус, која је истраживала субверзивне аспекте Интернета и са њом написао књигу „Подземље” (Ундергроунд), бестселер међу љубитељима компјутера.

Драјфусова описује Асанжа као „вештог истраживача” коме је „веома о стало до концепције етике и правде, до тога шта владе треба, а шта не треба да раде . „Називају ме Дзејмсом Бондом новинарства”, рекао је једном Асанж који је за једне неустрашиви борац за истину, а за друге ловац на сензације.

За њим је расписана међународна потерница по налогу суда у Стокхолму, која га терети за силовање.

Он је човек који је у бекству и нико не зна где се налази. Стално је у покрету. Живи у хотелским собама често под лажним именом, фарба косу, плаћа само кешом да заметне трагове, а Викиликсом управља са локација које често мења.

Напустио је Стокхолм, био у Берлину и у Лондону, сада има навода да је у Аману.

Америчка влада оптужује Викиликс да је најсвежијим објављивањем тајних дипломатских депеша угрозио националну безбедност САД, а било је и више тужби у још неколико земаља, али Викиликс није осуђен, тврде у Викиликсу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.