Научни скуп о Маљевичу

На Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду данас (четвртак) почиње тродневна међународна научна конференција посвећена руском авангардном сликару и теоретичару уметности Казимиру Маљевичу (1879-1935).

На конференцији, организованој поводом 75 година од смрти аутора, учествују домаћи и тридесетак страних истраживача (филолога, теоретичара и историчара уметности) са познатих универзитета, научних института, и академија наука из Пољске, Француске, Италије, Немачке, Русије, Јапана, Израела и САД. Они ће говорити о Маљевичевом стваралаштву, теоријској мисли, поезији, спрези са футуристима, утицају на стваралаштво у области књижевности, и у савременим уметничким тенденцијама.

У оквиру конференције биће представљен српски превод Сабраних дела Казимира Маљевича, у пет томова, под именом „Бог није збачен” у Коларчевој задужбини, сутра од 18 часова. То је уједно и први превод његових дела на неком страном језику. Књига, чији су издавачи „Логос” и „Плави круг”, састоји се од Маљевичевих теоријских текстова, предавања, писама, манифеста, бележака, као и 200 колор репродукција његових радова.

Подсетимо, на почетку своје каријере Маљевич је био под утицајем импресионизма, касније кубизма и футуризма. Најзначајнији напредак остварио је као оснивач беспредметне уметности – супрематизма (supremus – онај који је виши, најважнији, савршен).

Међу најпознатијим његовим делима је „Црни квадрат”. Насликавши ово дело, Маљевич је те, 1915. године, објавио „смрт предметној уметности”, сматрајући да је супрематизам почетак нове културе, и да је дошло време када сликари неће тражити извор својих инспирација у постојећим предметима и појавама. Маљевича зато сматрају и зачетником концептуалне уметности.