Најезда с југа Србије у потрази за бољитком

Број такозавних лажних азиланата из Србије у земљама западне Европе нагло је повећан и то само неколико месеци пошто су средином децембра прошле године нашој земљи укинуте визе за улазак у државе ЕУ. Према последњим подацима, од почетка ове године, више од 8.000 људи из Србије је затражило азил у Шведској, Немачкој и Белгији. Назив лажни добили су због тога што су у ове земље услед незнања, необавештености или су били изманипулисани, кренули „трбухом за крухом”, иако се азил у овим земљама добија искључиво из политичких разлога. За то пак, нема основа.

Невероватно звучи, али подаци указују да је у Шведској, једној од ове три најпожељније дестинације углавном Албанаца с југа Србије и Рома из Војводине, број српских држављана који аплицирају за добијање азила у последњих годину дана премашио број Сомалијаца и Авганистанаца. У овој земљи је за првих десет месеци ове године добијање азила затражило између пет и шест хиљада људи. У Немачкој је око 3.000 особа аплицирало за добијање азила, а у Белгији између 600 и 700 њих.

Решавање проблема повећања захтева за азил постало је једна од десет тачака на путу Србије ка заједници европских народа.

Министар полиције Ивица Дачић недавно је изјавио да ће једна од мера, које ће наша држава предузети у сузбијању појаве такозваних лажних азиланата, бити појачана контрола на границама.

– Сви који буду сумњиви као потенцијални азиланти у ЕУ мораће на изласку из Србије да одговоре где и зашто путују и колико новца имају, али и да своје тврдње поткрепе доказима. На граници ће се највише контролисати организоване туре са подручја, која су позната по великом броју азиланата ка ЕУ – рекао је Дачић.

Министар је најавио и да ће полиција истражити да ли агенције које превозе азиланте до земаља ЕУ на било који начин раде незаконито. Док су званичници Србије све гласнији у тврдњи да ће држава стати на пут „лажним азилантима”, колеге из ЕУ им поручују да је решење немогуће без помоћи представника локалних заједница одакле потиче највећи број тражилаца азила. Представници општина Прешево и Бујановац су у ранијим изјавама за медије били сагласни у оцени да је решење проблема тешко могуће, а да се држава прво не заложи за побољшање економског статуса житеља југа Србије, наводећи да са приходима које они имају у иностранству, а овде нису у могућности да их стекну, прехрањују читаве породице. Председник општине Прешево, општине из које потиче највећи број азиланата, Рагми Мустафа није хтео за „Политику” да прича о овом проблему, образложивши то недостатком времена.

----------------------------------------------

Азилантска рачуница

Осим тога што се надају да ће можда добити бољу животну прилику у „белом свету”, рачуница лажних азиланата је да самим одласком и повратком могу да зараде и то минимум 200 евра, у зависности од тога колико им за своју услугу наплаћују агенције које их превозе до жељених земаља.

Према речима једног од Албанаца из Прешева, који је протеран из Белгије после неуспелог подношења захтева за добијање азила, једна тура до Белгије или Немачке кошта између 70 и 300 евра. Рачуница је следећа, ако у Немачкој, поред смешатаја добију и новчану помоћ од 400 евра за одрасле и 200 за децу, лажни азиланти су свакако на добитку неколико стотина евра.

Управо због тога су неке државе ЕУ, међу којима је и Немачка, укинуле државну помоћ азилантима. То с једне стране јесте један од начина решења овог проблема. С друге, питање је шта се дешава са правим, политичким азилантима из других земаља, који су овако оштећени.

Поред тога, државе ЕУ су убрзале процедуре враћања лажних азиланата, а Србија је исто тако за свега неколико дана спремна да одговори на захтев о њиховом повратку, а на основу Споразума о реадмисији из 2008. године. О јануара ове године у Србију је на основу овог споразума враћено више стотина држављана наше земље. Прецизни подаци о њиховом броју не постоје, јер осим депортованих особа има и оних који се добровољно враћају.

Данијела Вукосављевић

----------------------------------------------

Протеривања

Подсетимо, у марту ове године, из Белгије је стигао први аутобус којим је у Србију враћена група од 44 азиланта. Српски држављани, њих 21, враћени су тада заједно с македонским лажним азилантима. Објашњавајући начин на који су азиланти отишли, министар Ивица Дачић рекао је да „они иду аутобусима који полазе из Македоније и успут купе људе с југа Србије”. Убрзо је утврђено да су агенције преко који су ишли лажни азиланти регистроване у Македонији и да немају испоставе у Србији. Везу с путницима из тих агенција су успостављали појединци преко мобилних телефона.

----------------------------------------------

Споразуми

Србија је од 1996. године потписала 16 билатералних споразума о реадмисији, којима је обухваћено 18 земаља. Споразум Србије и ЕУ о реадмисији ступио на снагу 1. јануара 2008. године. Наша земља усвојила је и Стратегију о реинтреграцији повратника, која подразумева прихват, смештај, обезбеђивање основних докумената, евиденцију у Националној служби за запошљавање. Повратници се по овом споразуму шаљу у прихватно-транзитне центре у Шапцу, Белој Паланци, Зајечару и Обреновцу.

----------------------------------------------

Карлов угао

. Чим нам их врате, лажни азиланти постају оригинални грађани.

. Један криминалац је тражио азил на Девичанским острвима јер тврди да је невин.

. Кад су једног нашег азиланта питали тамо која му је политичка опција, одговорио је: „Изгоре, куме, кеса!”

. Тражићу азил на Западу, јер ме овде политички прогањају: траже да платим струју, воду, грејање, телефон...

. Војна обавеза је укинута. Ипак, радо иде Србин у азиланте.

. Један азилант се жалио како је власт у Србији недемократска. Запленили су му, каже, сав кокаин.

. Ми смо небески народ. Овде смо само као азиланти.

. Један ђетић је добио титулу Лажни Азилант Шћепан Мали.

. Наши тајкуни ће, вероватно, тражити азил на Кајманским острвима. Име одговара њиховом карактеру.

. Село гори, а баба ужива азил у Москви.

Драгутин Минић