„Господин са даирама” мења рок музику

Када је писао композицију „Mr. Tambourine Man“ (најприближнији превод би гласио: „Господин са даирама“), Боб Дилан вероватно није ни слутио да ће тиме омогућити једној рок групи да, практично преко ноћи, доспе на сам врх светских топ-листа. Још мање је могао да претпостави да ће ова композиција покренути један сасвим нови музички правац назван – „фолк-рок“. Момци којима је Диланово дело донело срећу звали су се помало чудно – „The Byrds“, и што је најинтересантније, у тренутку када је сниман „Господин са даирама“ (12. априла 1965) нису ни постојали као бенд.

„Поведи ме на путoвање својим магичним бродом, моја осећања су нестала, руке не осећају додир, ноге су ми превише утрнуле да бих могао да ходам, сачекај само да покренем пете да кренем у лутање... Спреман сам да пођем било куда, да се изгубим у тој паради. Баци своје плешуће чини пред мене, обећавам, следићу их...“, део је стихова, и то онај који су користили „Byrds“. Јер, за разлику од њих, Дилан у свом оригиналном извођењу користи чак четири строфе, што композицију претвара у истинску причу. Ипак обе верзије су доспеле у колекцију најбољих рок композиција коју је сачинио угледни амерички музички часопис „Ролингстон“ („Rolling Stone“).

Како тврде музиколози, „Господин са даирама“ је привукао пажњу слушалаца пре свега због своје надреалистичке атмосфере дубоко прожете утицајима француског песника Артура Рембоа и италијанског режисера Федерика Фелинија. Понеко је овде „чуо“ позив на употребу дрога, конкретније ЛСД-а, апел певачевој музи, религиозну интерпретацију... У том мноштву различитих виђења није ни чудно што су обе верзије, и Диланова и од „Byrdsa“, овенчане највећом музичком наградом – „Греми“.

Као што смо навели на почетку, „Господин са даирама“ није само омогућио једној групи да стигне на врх светских топ-листа, него је у 1965. и 1966. покренуо сасвим нов правац назван – фолк-рок – чија главна одлика је била мешање рок ритма и „распеване“ гитаре са 12 жица са специфичном поетиком прожетом социјалним темама. Сви оригинални чланови „Byrdsa“: Џон Мекгин, Џин Кларк, Дејвид Крозби, Крис Хилман и Мајкл Кларк потекли су из америчког фолк покрета. Утицај који је у САД стигао са друге стране Атлантика, са групама као што су били „Битлси“, „Ролингстонси“, „Дејв Кларк фајв“ и слични, натерали су америчке фолкере да се окрену чвршћем звуку и озбиљнијој употреби електричних инструмената. Управо стога, термин „фолк-рок“ први пут је у музичкој литератури поменут као „изум“ „Byrdsa“.

„Господин са даирама“ и све што је после њега уследило увели су рок музику, али и друге облике рок уметности, у један изузетно креативан период који је свој врхунац доживео на великим отвореним концертима, организованим у то време широм САД и Европе. Али, више од тога, фолк-рок је натерао уметнике са неенглеског говорног подручја да се, такође, окрену сопственим музичким коренима и створе читав низ композиција са израженим елементима локалног народног музичког стваралаштва.

Захваљујући универзалној поруци фолк-рока, ми у Србији добили смо музику група „С времена на време“, „Сунцокрети“, „Смак“, „Дах“, „Корни групе“... као и, универзалног, „Бијелог дугмета“.